Nekoliko filmskih recenzija koje sam pisao za novine Filmskog festivala na Paliću

TURISTA
Ruben Östlund

Radnja filma Turista švedskog reditelja Rubena Östlunda smeštena je u moderno zapadnjačko skijalište (koje neodoljivo podseća na hi-tech zatvore iz SF distopija), u kojem se aktivno odmara četvoročlana švedska porodica. Kada, prilikom lavine, uspaničeni otac potpali pete i ostavi ženu i decu da se u opštoj pometnji i snežnom slepilu snalaze kako znaju i umeju, priča menja težište i prosto se survava u ponore preispitivanja vrednosti sirotih savremenih ucveljenih muškaraca koji su evidentno u problemu sa svojim statusom predvodnika, čuvara ili šta im je već nametnula prokleta zapadnjačka iluzija o ljudskoj prirodi. Kao da to nije dovoljno, u film se uvodi još jedan par čija će se disfunkcionalnost takođe prelomiti na pitanju pater familias i pripadajućim očekivanjima. Ipak, kraj filma donosi neku vrstu iskupljenja i nade da sa mačizmom nije još sve gotovo.

FREE RANGE (BALADA O PRIHVATANJU SVETA)
Veiko Õunpuu

Publika Festivala evropskog filma imala je već priliku da pogleda Veikov odličan film Iskušenje Svetog Tonija koji je dobio Specijalno priznanje Festivala. Savremena tematika rediteljevih inspiracija nije se mnogo odmakla od svakodnevnih iskušenja čoveka uvučenog u moderni liberalni žrvanj, ali je u Free Rangu dobila novu, beskompromisnu snagu. Postavljajući sebi pitanja koja se u dnevnoj aktuelizaciji radije izbegavaju, Veiko Õunpu opasno se približio jednom dubljem i ozbiljnijem sagledavanju realnosti i života koje silom prilika živimo. Može se reći da je Free Range pobuna protiv retardirane simplifikacije društvenog konteksta. Okolnosti koje ispunjavaju živote glavnih junaka Frada i Suzane mnogima od nas učiniće se dobro poznate i bolno slične.

REČ
Anna Kazejak

Reč je savremena tinejdžerska ljubavna priča smeštena u svet koji je u dobroj meri prožet digitalnom dimenzijom, pa tako i ljubavni problemi mladog para (Lila i Janek) dobijaju svoje mesto i na modernim društvenim komunikacijskim platformama. Ipak, emocije koje tako snažno tresu Lilu i Janeka prosto ne mogu da se nose sa njihovom emocionalnom nezrelošću. Tako i eventualna samospoznaja ostaje na neki način nedostižna. Reč je kontroverzan film: njegova glavna tema je ubistvo (Lilin zahtev da Janek ubije njenu rivalku), mada Ana Kazejak uspeva da izbegne zamku da od tako snažne potke napravi sapunicu. Tako nas rediteljka vešto i polako uvlači u svoj film koji nam otkriva poprilično zatvoren svet današnjih tinejdžera.

HABANA
Édouard Salier

Stari znanac programa Mladi duh Evrope (Flesh, Empire), francuski reditelj Édouard Salier, vraća se na Palić sa post-industrijskom distopijom pod miškom. Salierova Habana sumorna je kritika novog kolonijalizma oličenog u korporativnom zaposedanju zemaljskih dobara i oružanoj okupaciji suverenih država, čiji je jedini rezultat (osim profita, naravno) potpuna getoizacija javnog i osiromašenje društvenog prostora. Ovo crno-belo delo u svojih dvadesetak minuta dokumentaristički prati mladog kubanskog revolucionara koji filmsku ekipu vodi ulicama Havane (čiji pejzaž neodoljivo podseća na post-apokaliptične stripovske kadrove Hermanna) i direktno u kameru saopštava planove o oružanom revolucionarnom prevratu. Priča kulminira u nemoći mladih buntovnika da se nose sa proizvodima vojno-industrijske sile i njenim smrtnim ishodištima.

HABANA_

JA NISAM ON
Tayfun Pirselimoğlu

Pomalo oslonjen na Hičkokovu Vrtoglavicu, Ja nisam on turskog reditelja Tayfuna Pirselimoğlua polako gradi priču o Nihatu, sredovečnom čistaču u fabričkoj kantini, koji svoje dane troši jedući uz televizijski program i na povremene odlaske na seks sa prostitutkama. Kada Nihat prihvati poziv koleginice Ayse, čiji nasilni muž služi dugogodišnju zatvorku kaznu, i praktično se useli u njen život, počinje njegova transformacija u Aysinog muža koji fizički veoma liči na njega. Tu nastaju i prvi problemi u filmu čija je prva polovina još nekako uspevala da održi kakav-takav tempo i razvoj priče, dok drugi deo ove klaustrofobične i statične sage, koja je opterećena suvišnim koincidencijama i nejasnim motivima glavnih junaka, lišava ovo delo atributa drame.

KOCKAR
Ignas Jonynas

Kockar je savremena priča o ekipi iz urgentnog koja je navučena na sve vrste klađenja, pa u tom svetlu glavni protagonista, pritisnut dugovima i batinama, orgnizuje opklade na životni vek teško obolelih pacijenata. Usput je provučena i ljubavna te socijalna priča o samohranoj majci bolesnog deteta koja će kulminirati svojevrsnim kockarskim krešendom – totalnim ulogom. Na momente vrtoglavo (u bukvalnom smislu reči) snimljen, film ipak uspeva da isporuči nameravanu problematiku i da se, na koncu, vine čak i u poetične vode. Primećen je, takođe, i izvestan nedostatak empatije i altruizma koji je, znamo već, boljka liberalizma, a koju će glavni junak nadomestiti svojim ultimativnim viteškim činom. In a modern world, all stories look alike.

EL FUTURO
Luis López Carrasco

Premda u izvesnoj meri hipsterski izmaknut, El Futuro ipak uspeva da kritički progovori gotovo pankerskim (No Future!) jezikom. Priča je smeštena u špansku 1982. godinu koja s nadom gleda u pobedu socijalista i novo, bolje sutra. A kako s nadama stvari inače stoje loše, tako se i bolje sutra, ispostaviće se, pretvara u crnu rupu. U tom svetlu (ili mraku) odigrava se i ceo film – na jednoj žurci, u stanu, lišen, osim u jednom slučaju, dramaturških intervencija. Zahvaljujući upravo tom namernom nedostatku teksta (ali i podteksta), ukrštenom sa izvrsnim izborom muzike i kostima, El Futuro ogoljava svu bedu jednog, suštinski kukavičkog, kompromisa. Kompromisa koji nas je doveo u ovu, našu, budućnost s kojom ne znamo šta bismo.

JEDAN OD NAS
Jean-Christophe Meurisse

Dobri ćelavi bradonja Tomas živi u kamp-kućici koja je smeštena u napuštenom hangaru usred grada. Njegov svet čine prijatelji koji mu dolaze na sedeljke i žurke, devojka koju beskrajno voli, starija komšinica, dečak sa kojim se igra i hangar po kojem džogira. Premda naoko izmešten izvan uobičajenog, Tomasov život je sasvim nalik našim životima i navikama. Jedino što se izdvaja kao posebna Tomasova empatičnost jeste njegova toplina i širina koja plastično kulminira u sceni sna kada se prijatelji goste njegovim telom. Priče koje se pletu kroz film istovremeno su i dirljive i grube. Nečije sentimentalno sećanje biće pokvareno nevinim, ali logičnim pitanjima. Lepa okolnost rođendanske proslave biće upropašćena pogrešnim datumom. Odlična gluma i vešta, mada nenametljiva režija krase ovaj film koji slavi život u najplemenitijem smislu te reči.

One-of-Us

http://www.palicfilmfestival.com/

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *