HOKI (4)

4.
Onaj koji spava, neće se probuditi

Jednoličan zvuk sonara u batiskafu kojim je u snu upravljao, snimajući mračne i puste morske budžake, pretvorio se u oštar pisak alarma električnog sata koji je šizofreno treptao: “3:00 AM”. Pružio je ruku i utišao ga. Slova se umiriše i potamniše. Gledao je u mrak osluškivajući vlažan šum automobila na ulici. Pala je kiša. Možda još uvek pada, pomislio je. Napregnuo je sluh. Oluci i simsovi ostadoše tihi.

Napipao je noćnu lampu i uključio je. Blaga svetlost probudi sobu i on sede na ivicu kreveta. Okrenuo je glavu i pogledao na drugu stranu kreveta. Ženska ruka proviri ispod pokrivača, skloni ga, potapša plahtu, a glas ispod jastuka bunovno promrmlja: “Dođi još malo.” Nije mu trebalo dvaput reći. Podigao je pokrivač, zagrlio je i priljubio se uz toplu guzu. Zastenjala je, promeškoljila se i još više pribila uz njega. Osetio je kako mu se kita budi i ispunjava razdeljak između njenih guzova. Kako mu je ud rastao, tako je tonuo u san. Zidovi batiskafa zaškripaše odapinjući seriju malih timpanskih odjeka. Otvorio je oči.

Bolna jutarnja erekcija spečavala ga je da pogodi grlić kanistera u koji je pišao, pa je, konačno, kleknuo, nagnuo se nad plastičnu rupu i, kao da će je pojebati, istočio u nju sadržaj bešike. Zavrnuo je čep na kanisteru i peškirom obrisao ostatke mokraće. Pogledao je oko sebe. Zelena svetlost ispunjavala je malu kabinu. Na trenutak nije znao gde se nalazi. Pridigao se, pogledao kroz staklo u tminu, spustio kanister na pod, dodirnuo komande, uzdahnuo, seo. Sonar je tukao ravno u mozak. Ispružio je ruku i isključio ga. Oznojeni zid je zastenjao.

Pogledao je u instrumente. Sve kazaljke pokazivale su nule. Proverio je nekoliko tastera cimajući ih gore dole, uključio je radio stanicu i nekoliko puta izgovorio ime batiskafa, svoje ime i šifru misije. Disao je u tišini. Brod zastenja još jednom pre nego što unutrašnjost kabine ispuni zaslepljujuća bela svetlost. Zatvorio je oči.

“Hajde dušo, zakasnićeš”, nežno mu je šapnula u uho, poljupcima ga štiteći od svetla iz lampe. Pogledao ju je i nasmešio se. Kada je ponovo bude gledao i ljubio, biće ponovo noć.

Ustao je i otišao do kupatila. Piškio je ciljajući u sred šolje. Mlaz je bio neposlušan i nekoliko kapi palo je na dasku. Kad je završio, odmotao je malo toalet papira i obrisao je. Pustio je vodu iz slavine, namestio da bude mlaka i umio se. Oprao je zube gledajući se u ogledalu. Vratio se u sobu i obukao farmerke, majicu kratkih rukava, rolku od grube vune i dva para čarapa. U kuhinji je uključio radio, spremio kafu i tost sa puterom i džemom. Sedeo je, jeo, pio kafu i slušao radio. Na noćnom programu puštali su džez. Nije se sećao šta je sanjao. Šmrcnuo je, otišao u predsoblje i obuo čizme. Otključao je vrata, izašao u hodnik, zaključao vrata, prošao kraj lifta, stuštio se niz stepenice i kročio u hladnu i vlažnu hamburšku noć.

Mokre ulice zamenio je podzemnom železnicom i, kao vakuum poštom, bio lansiran na dokove. Prislonio je identifikacionu karticu na aparat, koji se oglasio nečim što je ličilo na jezivi zvuk sonara, i ušao u hodnik koji će ga odvesti do prostorija za presvlačenje. Otključao je ormarić slušajući glasne razgovore kolega, skinuo farmerke i rolku i obukao debelo postavljeni kombinezon, radne cipele, jaknu sa logom firme i tople rukavice. Preko ušiju i obrva navukao je crnu vunenu kapu i pošao ka skladištima. Ogromni narandžasti reflektori obasjavali su luku. Popeo se na svoj viljuškar i pritisnuo dugme za paljenje. Mašina se probudila, vezao je pojas, nabio antifone na uši i pritisnuo papučicu gasa. Vozio je kroz šumu kontejnera navođen nevidljivim komandama iz dispečerske kancelarije. Stigao je do crvenog kontejnera koji su carinici otpečatili, pregledali, potpisali papire i stavili na raspolaganje. Pogledao je iza sebe. U sred narandžastog svemira, mrtvački hladno sijala je zelena svetlost iz pogona hladnjače. Pogledao je ka kontejneru čija su vrata otvarala dva radnika. Uključio je svetla na viljuškaru. Na kutijama je pisalo: “BLUE GRENADIER – THE NEW ZEALAND HOKI”.
__

HOKI 1
HOKI 2
HOKI 3

4 thoughts on “HOKI (4)

  1. slavisa bogdanovic

    Svidele su mi se HOKI price, kao i ostalo iz tvog blog+opusa…Javio sam i ortaku, koji zivi u Engkleskoj, i koji je nedavno objavio roman kod nas, (sa naslovom o Golmanima i bubnjarima), a deo romana je vezan za Novi Zeland i ribarenje tamo, gde je on godinama ziveo…I njemu je zanimljiva tvoja prica, a predlazem ti da bacis oko na taj roman.
    pozzzzz

  2. zoran

    Hvala, Slaviša. Potražiću roman koji si spomenuo. Zanimljiv naslov, btw “O golmanima i bubnjarima”.

  3. Kowalsky

    Nedavno sam sreo jednog viljuškaristu iz Segedina. Ispričao mi par interesantnih priča :)
    Jedna je bila o firmaškom CCTV, pa, kao, onda oni hodaju čudno (unazad, ili stoje), a sve da bi ovaj surveilance guy pomislio da se pokvario video :)
    A druga je da, kao, svi bi voleli da pričaju engleski, a ne znaju, pa onda razgovaraju na nekom izmišljenom engleskom :))

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *