Grad izgubljene dece (11)

Prethodne nastavke možete pronaći na stranici progress
i pod linkom Knjiga
-------------------------------------------------------

Ljilja je sedela u učionici komune Panta Rei i posmatrala decu. Današnja igra se sastojala u tome da odrasli žitelji komune ceo dan imitiraju decu. Odrasli su morali  što uverljivije i predanije da se prepuste gotovo meditativnoj prirodi dečije igre i da sa decom aktivno učestvuju u igrama, a ne samo da ih automatski oponašaju.

Bilo je podne i neki su već bili na izmaku snaga. Popodnevna dremka koju su mala deca svakodnevno praktikovala, dobro je došla najiscrpljenijima. Odrasli, jednostavno, nisu bili spremni i naviknuti za neprestanu trku, zbrku, promene igara i jedno opšte hiperadrenalisko ludilo.

Deci je, s druge strane, ova iznenadna trasformacija odraslih još više potpalila maštu i unutrašnje motore, pa su bili aktivniji i inventivniji u igri. Cika i vriska, smeh i sveprožimajući pozitivan i dobar osećaj zalepio je na lica odraslih široke osmehe i polulude vesele poglede. Stvari su daleko izmakle kontroli i nije bilo nikakvog reda oko zajedničkih, inače ustaljenih, obroka ili planiranih svakodnevnih aktivnosti koje su stanovnici komune zajednički organizovali. Danas je bio dečiji dan u kome se više nego inače slušala dečija zapovest. Zapravo, to je bila jedina komanda dana. Žmurke? Žmurke. Trčanje kroz bare i blato? Trčanje kroz bare i blato. Jurnjava za patkama? Jurnjava za patkama. Paljenje vatre i igranje oko nje? Paljenje vatre i igranje.

Deci i njihovoj pozitivnoj energiji niko nije mogao da odoli i pali su zahtevi da se ovakav dan praktikuje barem jednom nedeljno (sada je dečiji dan održavan jednom mesečno).

Došao sam do Ljilje i pozvao je da malo igramo fuce sa decom. Uskočili smo na teren i pojurili za loptom sa desetak dece koja su, podeljena u fluktuirajuće timove, trčala za loptom u fokusiranoj nameri da svi odjednom bez ikakve taktike zabiju gol. Padali smo ophrvani buljucima dece u njihovom nastojanju da nas spreče da se domognemo lopte.

Kada smo se totalno iscrpli ovom verzijom proto-fudbala koja je veoma podsećala na pra-početke te igre, prešli smo kod devojčica na lastiš uz muziku iz beatboxa. To je već bilo mnogo organizovanije, mada uopšte nije nedostajalo spontanosti i sreće od koje ste mogli da se naježite. Istu uravnoteženost i pravila smo pronašli i kod klikeraša, koji su se klikeranjem odmarali od zahtevnijih igara upražnjavanih od najmlađe populacije.

Celo popodne smo proveli igrajući između dve vatre, bagmington i ping-pong, da bismo u smiraj dana opalili nekoliko partijica velikog, dvorišnog šaha sa figurama koje je od gvožđa i otpada napravio Geza, handy-man komune.

Usput smo jeli ono što su deca pripremila, a to su, uglavnom, bila jaja pržena na oko. Na predlog nekog od dosetljivijih odraslih, napravili smo i nekoliko sendviča od hleba i masti posutih crvenom, mlevenom paprikom i solju.

Kada je pao mrak, svi smo se okupili oko vatre i uz bubnjeve ludo plesali ludi domorodački ples. Taj ritual nas je odveo na neko drugo mesto u neko nepoznato vreme, daleko od sećanja i briga. Prošlost, čije smo srećne delove pažljivo birali i tagovali, izgubila se u hipnotičkom ritmu skupa sa nepoznatom budućnošću o kojoj smo mogli samo da sanjarimo.

Deca, bića potpuno predana sadašnjem trenutku, odvojila su nas današnjim danom od briga i strahova i pružila nam čistu i nevinu šansu za hrabro osvajanje slobode.

Snovi koji su nas čekali skriveni u džepovima noći, obećavali su najuzbudljivije avanture i vratolomne preokrete. Samo, retki su snovi koji se završe, nekim, smislenim krajem.

~ ~ ~

Sanjao sam kako vozim kroz ruševine nekog grada koji mi je istovremeno bio i poznat i nepoznat. Ulice su bile osvetljene mesečevom svetlošću. Vozio sam sporo i oprezno. Iza ostatka ugla ostatka neke zgrade ugledao sam ženu plave kose koja je naslonjena na slupan auto nekoga čekala. Zaustavio sam automobil i izašao. Odjednom sam znao da je žena čekala mene. Prišao sam joj i poljubio je. Ona mi je odgovorila strasnim zagrljajem i dugim poljupcem. Pronašao sam put do njenog međunožja, sklonio gaćice sa vagine i oslobodio put mom ukrućenom penisu. Tiho je jeknula dok sam prodirao u nju.

Svitalo je i kraj nas je projurilo nekoliko dece na biciklama. Morali smo da se sklonimo sa ulice. Ušli smo u zgradu i sišli u podrum. Pronašli smo ostatke stare kotlarnice i pokušali da nađemo pogodno mesto za nastavak seksa. To nam uopšte nije polazilo za rukom. Čas smo čuli nekoga da se tušira u nekom mračnom uglu kotlarnice, čas smo nailazili na sumnjive i zastrašujuće prilike koje su, očigledno, tu živele. Nekako smo uspeli da pronađemo izlaz i sad smo stajali u ogromnoj fabrici igračaka. Igračke su bile vrlo lepe, pažljivo napravljene od drveta, platna i kanapa. Avioni sa pravim elisama su leteli kada bi ih majstor navio, baloni su plovili po prostoriji napunjeni toplim gasom, a čitave vojske lutaka, Pinokija i likova iz bajki, stajale su postrojene u pravilne formacije. Sa vremena na vreme, neka od lutaka bi se probudila i započela svoj ples. Krcko Oraščić bi se pokrenuo, izveo nekoliko pirueta i vratio se na svoje mesto.

Ugledali smo dvorac dovoljno velik da se u njega sakrijemo i nastavimo sa onim što smo započeli na ulici. Uhvatio sam je za ruku i pojurili smo ka dvorcu. Strast mi je mutila razum i pogled, a dvorac je bio sve dalji i dalji. Odjednom, ispred nas se stvorila mala četa Oraščića sa bajonetima na puškama uperenim u nas. Želeli smo da ih zaobiđemo, ali nam to nije uspelo. Dvanaest balerina u ružičastim haljinicama nas je razdvojilo, vrteći nas u krug, u krug, sve dalje i dalje, dok se konačno ne nađosmo na suprotnim krajevima prostorije.

U centru plafona, sada se otvorila crna rupa koja uz glasan prasak porodi ogroman vatromet od hiljadu boja koji nas zaslepi divotom.

~ ~ ~

Otvorio sam oči i otišao do prozora. Nebo iznad Bačkog Sokoca je bilo narandžasto i demonski crveno. Potmule eksplozije su mi pomerale utrobu na vrlo loš način. Vi ste deco bili tamo, a odatle ništa nije slutilo na dobro.

Self Confidence by samurai 侍

Self Confidence by samurai 侍

nastavak >>>

One thought on “Grad izgubljene dece (11)

  1. Pingback: PROCEDURA : Družina prstena (10)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *