[blok45-lista] Benjamin na Ivisi (Ibiza, 1932–1933)

(Bilten anarhije/ blok 45 uređuje i piše Aleksa Golijanin)

U ovom žurnalu:

1. Valter Benjamin: Na suncu (1932) i Iskustvo i siromaštvo (1933)
2. Još neke nove verzije
3. Odjavna špica

Na suncu (In der Sonne, 1932), html, pdf, buklet

“Kažu da na ostrvu ima sedamnaest vrsta smokava. Trebalo bi – kaže čovek sebi, dok ide svojim putem, pod suncem – znati kako se zovu. Zaista, ne treba samo videti trave i životinje, kojima ostrvo duguje svoje lice, zvuke i mirise; ne treba samo videti geološke slojeve planina i različitih vrsta tla, u rasponu od prašnjavo žute do ljubičasto smeđe, sa širokom trakom cinabarita u sredini – treba, iznad svega, naučiti njihova imena… Bilo je očigledno da čovek koji je koračao zadubljen u misli nije odatle; izgledao je kao neko kome misli, kada ga zateknu negde na otvorenom, tamo kod kuće, dolaze samo noću. Zaprepašćeno se priseća da su celi narodi – Jevreji, Indusi, Arapi – izgradili svoja učenja pod suncem, za koje se njemu čini da ometa svako razmišljanje…”

“… Hasidi imaju predanje o onom svetu, koje kaže: tamo će sve biti namešteno kao i ovde. Tamo gde nam je soba, i tamo će biti soba; tamo gde spava naše dete, i tamo će spavati dete. Odeću koja sada nosimo na sebi, nosićemo i tamo. Sve će biti isto – samo malo drugačije. Tako je i sa maštom. Ona samo prebacuje veo preko daljine. Sve ostaje isto, ali veo podrhtava i pod njim sve neosetno postaje drugačije…”

*

Iskustvo i siromaštvo (Erfahrung und Armut, 1933), html, pdf, buklet

“… Ko još sreće ljude koji zaista umeju da ispričaju priču? Gde još od umirućih možete čuti reči koje traju i koje se prenose iz generacije u generaciju, kao prsten? Ko još može iskočiti s nekom izrekom, onda kada nam je ona potrebna? I ko se još uopšte bavi time da mlađima prenese nešto od svog iskustva?

“Ne, sada je već jasno: iskustvo je izgubilo na vrednosti, i to u onoj generaciji koja je između 1914–1918. morala da prođe kroz jedno od najstrašnijih iskustava u svetskoj istoriji…”

“Sa ovim strahovitim tehnološkim razvojem, čovečanstvo je pogodilo sasvim novo siromaštvo. Toj bedi odgovara košmarno obilje ideja, koje je doneo povratak astrologije i mudrosti joge, hrišćanske nauke i hiromantije, vegetarijanizma i gnosticizma, sholastike i spiritizma, koji su se raširili među ljudima, tačnije, potpuno ih preplavili. Naime, nije reč o pravoj obnovi već o galvanizaciji…”

“Osiromašili smo. Odrekli smo se svog ljudskog nasleđa, deo po deo, često ga ostavljajući po zalagaonicama, za stoti deo njegove vrednosti, u zamenu za bedni sitniš ‘savremenosti’…”

walter-benjamin-bukleti-pano

*

Oba teksta su dopunjena, između ostalog, i odlomcima iz knjige Hauarda Ajlenda i Majkla V. Dženingsa, Valter Benjamin: Kritička biografija (2014), o kojoj sam pisao u dva navrata prošle godine. Na sličan način sam dopunio i verovatno najčitaniji kraći tekst među bukletima, Kapitalizam i religija. Usput sam malo doterao taj prevod i ubacio još neke napomene.

Dva veoma različita teksta, nastala u istom ambijentu (Ivisa-Eivisa, ili, turistički, “Ibica”), u sažižućoj vrelini leta. Ostrva na kojima ih je pisao više ne postoje, to je sada nešto drugo, kao verovatno i ceo Mediteran (osim, možda, tu i tamo). Ali, uživao sam praveći buklete, na ovaj način, koji su u stvari male, fragmentarne monografije o nekim mestima i iskustvima. Možda uradim još neke njegove tekstove iz tog perioda.

Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao

a.

š a l j i   š t o   d a l j e

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *