Category Archives: poems

ne sad

čekaj sekund
ne mogu sad
da pržim ribu
pesmu pišem
ne
ne
ne idi
ne smetaš mi
samo moram
da izvedem
kera
u park
u žbun
u govance
upakovani
klošar
spava
šta li sanja

opšte mesto

slušam radio
gosti u studiju
pokušavaju
da objasne
neverovatna
apsurdna
i podla
dostignuća
moderne
zakonodavne
birokratije
koja ih
beskrupulozno
hladno
i zlobno
lišava
dostojanstva
smisla
i prava
u tom pokušaju
gosti su
naravno
uspešni
potkovani
argumentima
razložni
i dobronamerni
ali
propuštaju
da primete
jednu
neugodnu
stvar
a ta stvar je
naime
oličena
upravo
u njihovom
žalosnom
bespomoćnom
i jadnom
pokušaju da
se oslone na
pomoć
jedne takve
podmukle
zastrašujuće
i odljuđene
organizacije
kao što je
gore pomenut
aparat
zakonodavne
birokratije

levičarska trabunjanja

nemojte da mi trabunjate
o slobodi
ljudskim pravima
toleranciji
i jednakosti
kad jedino
novac
dobijen od banaka
pasoš
dobijen od
policije
i moralna
indiferentnost
mogu da vam pruže
malo
kakve takve
uslovne slobode

bela vrana

dok se već
pijan provlačio
poput prdeža
kraj skupštine
napuštajući davno
završeno predstavljanje
antologijskog dela
a čiji su se učesnici
(predstavljanja)
takmičili za
mikrofonsko parče
etra a
u vezi sa naslovom
o kome je naravno
bilo polemike
postalo je hladnije

spustio se
ispod zemlje
(gde mu je je l’
i mesto)
no ipak je
kao kakav smrznuti
feniks
uskrsnuo
ili se popeo
?
i
zašao u noć
u kojoj
svakako
nije bilo
ni tračka
naslova
a kamoli
antologije

zora

zubobolja me je probudila
u zoru
ha
čas samoubice
pomislih
pa ustadoh po tabletu

pri povratku u krevet
spazih osvetljene
prozore u zgradi
preko puta

pa ovo je i čas
radnika službenika
učenika i uopšte
trudbenika

dve ptice proleteše
sivim jutarnjim
nebom

uključio sam lampu
i vratio se
kamijevom
mitu o sizifu

iskreno ne

čitajući najlošiji roman
na svetu koji i
nije roman
već skup budalaština
setim se
staze kroz
šumu
i ptica koje
grakću
dok na površini
jezera
u parku
pluta mrtvo telo
pisca kojeg sam
udavio
i bacio u
mutnu
svetlucavu
vodu

ne znam

nakon što obrnem krug
sa psom
pokupim kake
i zapišam ćoškove
vratim se gajbi
i onda ne znam

sipam još malo kafe
nahranim mace
(drugi put)
pustim muziku
razmišljam
i ne znam

usisam je l’
prostrem veš
s čežnjom pogledam
knjigu
operem zube
i ne znam

na sekund nestane struje
kao kad kurac bljesne
u bergmanovom filmu
ili
za mlađe
u finčerovom

ne znam