Category Archives: poems

odmetnimo se

odreknimo se
tog sveta
okrenimo leđa
tom dobu
rasprodajmo sve
u bescenje
spavajmo s kerom
u podzemnom
prolazu
putujmo
zauvek
sa tek toliko
novca
koji može
da nam
odstreli
paštetu i panju
u lokalnoj
bakalnici
ili
kartu za
planinski bus
koji vozi
za
katmandu

moderno doba

sport i politika
su kao video
igre
njihovi protagonisti
sportisti i političari
kreću se u pikselima
od televizora
do teleteksta
sa rezultatima
kladionica
mi
ostali
hodajuće smo
ili sedeće
ili usnule
reklame
koje svoje snažne
poruke
dele međ
istim takvim
reklamama
koje reklamiraju
same sebe
u svetu koji
je zadovoljan
sobom
u dobu koje je
prevazišlo
svet
i sad se širi
i šepuri
toliko nesputano
i slobodno
da je to
nepodnošljivo

glič

slika stane
nestane tona
likovi u kadru
u pola koraka
nap-naz
nap-naz
onda polako
ton krene
i korak
mada još uvek
nesiguran
oštećena traka
greška
u kompresiji
ožiljak na
mozgu
zatamnjenje
onda rez
na sivo more
i ptice
neki klavir
pena valova
odtamnjenje

sreće nema

(edit)

moralna policija
hapsi mrzovoljne
i utučene
trpa ih u
kazneno-popravne
kancelarije i šaltere
puni njima
svoje falange
kontrolora
komunalnih pandura
i inspektora
strah od smrti
zaboravismo
osmehujemo se uljudno
pitamo za zdravlje
i rodbinu
grlimo sebičluk
kao dobar zalogaj
veliki svet
tesan nam je
i stran
mitomani
krstaši
domaćini
koji izjutra
ne žele
da otvore
oči

tek će biti sranja

ali i okretanja glava
zatvaranja očiju
zatvaranja vrata
spuštanja roletni
gašenja svetla
spaljivanja knjiga
urlika
suza
prolećnih visibaba
svadbenih putovanja
u istanbul
slomljenih srdaca
nogu i glava
nemaštine
i rasipništva
pijanstava
i strahova
pokušaja da se
sve objasni
i razložno
kontekstualizuje
biće sranja
reč će postati
mrtvo slovo
klik na ljutu ranu
ljudi će polagati
pravo na sve
prostom činjenicom
da su živi
da dišu
rađaće se deca
milijarde dece
koja neće sva
uspeti da se ukrcaju
na mali probušeni
gumeni čamac
dok sunce sja
iznad oblaka
dok se mesec krije
s druge strane
dok drvo uz krik
pada na spaljenu
travu
lutaće čovečanstvo
lutaće psi
naizmenično se
proždirući

predveče

predveče se u
potocima sliva
niz ulicu
negde je pukla
cev pristojnosti
iza prozora
svetlucaju ekrani
malograđanštine
ipak
neko negde
u ovom trenutku
doživljava
orgazam

u bolnici

hiljadu ljudi
u hodniku
ljubazne sestre
na ivici nerava
kašalj
po koja reč
i pokušaj zaborava
potomci obolelih
gledaju šta ih
čeka
ali ipak izlaze
da zapale
svi ti vaskularni
problemi daleko su
trenutno aktuelni su
računi krediti poslovi
ljubavi ulice gradovi
ta gorka distopijska
pena
koja nagriza
oblikuje
i razgrađuje
daleko je bolest
tešimo se
dok nas smrt
gazi po nožnim
prstima

ne sad

čekaj sekund
ne mogu sad
da pržim ribu
pesmu pišem
ne
ne
ne idi
ne smetaš mi
samo moram
da izvedem
kera
u park
u žbun
u govance
upakovani
klošar
spava
šta li sanja