Category Archives: vesti

Audicija

AUDICIJA
Rju Murakami

Audicija je novo mračno remek-delo Rjua Murakamija, jednog od najpoznatijih savremenih japanskih pisaca, čiji je roman U miso supi veliki hit u srpskim knjižarama.

Sedam godina nakon smrti svoje žene uspešni biznismen Aojama odlučuje da posluša predlog svog sina i ponovo se oženi. Da bi pronašao savršenu suprugu angažuje Jošikavu, prijatelja koji se bavi produkcijom i organizuje lažnu audiciju za film na kojoj će kandidatkinje u stvari konkurisati za vezu sa Aojamom. Kada se pojavi Asami, bivša balerina odlučna da postane filmska zvezda, Aojama pomišlja da je našao onu pravu. Ali ispostavlja se da je Asami mnogo drugačija nego što se predstavlja i priča kreće u potpuno neočekivanom pravcu.

Po ovom kultnom Murakamijevom romanu snimljen je istoimeni kontroverzni film koji je režirao najznačajniji živi japanski režiser Takaši Mike.

Proza na stranicama ovog romana je elegična i sugestivna, oštra poput kasapinovog noža ili hirurškog skalpela. Kada je uzmete u ruke nećete je ispustiti do kraja. Audicija će definitivno povećati ionako veliki broj poklonika renesansnog čoveka japanske književnosti.
Irvin Velš

Čućete eho Edgara Alana Poa i Dostojevskog – Murakami deli njihovu fascinaciju najmračnijim dubinama ljudske duše i užasavajućom samoćom zločina. Jezivo i zastrašujuće.
The Times

Ono po čemu je Murakami slavan, a po nekima i ozloglašen, je njegova sposobnost za stvaranje dobro osmišljenih i majstorski napisanih priča prepunih nasilja, seksa i horora uklopljenih u živopisnu, neonskim svetlima obasjanu i preteću atmosferu tokijskih ulica.
Sunday Telegraph

Edicija: Istočno od raja
Prevod s engleskog: Zoran Trklja i Ljiljana Bubalo
Broj strana: 144
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Format: 14×20 cm
Godina: 2012.
ISBN: 978-86-88335-21-8

Pročitajte prvih
dvadesetak
stranica romana

  • http://www.booka.in/
  • Recenzija na POPBOKSU
  • Apofenija

    Boris Komnenić: „Postoje trenuci osveženja, tačnije rečeno radosti, kada se poklopi promišljen tekst, hrabra režija, inspirativna glumačka ekipa, praćena inspirativnom lucidnošću, podržana preciznom organizacijom. To se desilo sa Apofenijom, čiji naslov ide ka iracionalnom i onostarnom a tako je stvaran u svojoj poetici.“

    http://www.facebook.com/Apofenija

    ekipa

    Što daleko bilo je, sad tu je

    IZVOR: TANJUG
    Reditelj Marin Malešević završava snimanje svog drugog igranog filma “Apofenija”, po scenariju Dragana Stankovića, a poslednja klapa biće 26. avgusta u Novom Sadu, najavio je producent – Filmska radna zajednica Filmski front.

    eta

    Ivana V. Jovanović u ulozi Ete

    Sinopsis za “Apofeniju” dobio je nagradu u okviru Briselskog festivala 2009. godine u konkurenciji više od 200 projekata.

    Prema rečima autora, to je saga o nemoći savremenog čoveka da se suprostavi samom sebi u neprekidnom žrtvovanju sebe radi, u društvu gde su sve ideologije, organizovane religije i stilovi života poraženi slepim egoizmom.

    Glavne uloge tumače Aleksandar Ðurica, Ivana V. Jovanović, Boris Komnenić i Ljubomir Bandović.

    Ðurica je Simon Besedić, glavni i odgovorni urednik ”Mesečnog Armagedona” – časopisa koji se bavi paranormalnim fenomenima i promocijom sujeverja, nerealizovani književnik i realizovani alkoholičar u petoj deceniji života.

    Bandović igra Nikolu Mrzopoljića, bageristu i paterfamilijasa koji voli da kaže za sebe da je čovek na svom mestu, a Komnenić Marka Mažibradu, lekara neuropsihijatra razočarnog u svoj posao, posvećenog istraživanju fenomena elektronskih glasova za koje veruje da su glasovi umrlih.

    Lik Jovanovićive je Eta, izlečena narkomanka, korumpirana apotekarka i netipična prostitutka.

    Njih četvoro bivaju uvučeni u vrtlog događaja koji im neće promeniti život, silom koja se možda može nazvati apofenijom (iskustvo shvatanja pravilnosti ili veze između slučajnih ili besmislenih podataka).

    Direktor fotografije je Predrag Radosavljević, scenograf Željko Piskorić, kostimograf Snežana Veljković, producent Dušica Dragin.

    Realizaciju filma podržali su Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje AP Vojvodine i grad Novi Sad.

    Tokom jeseni sledi postprodukcija, dok se premijera očekuje na nekom od poznatih evropskih festivala.

    Novosadski reditelj Malešević (37), koji sada živi u Roterdamu, debitovao je pre tri godine igranim filmom “Srce je mudrih u kući žalosti”, takođe po scenariju Stankovića. Autor je i dve pozorišne predstave i dva kratka filma.

    Tekst o snimanju filma “Apofanija”

    Piše: И. Бурић

    Редакција „Дневника“ је постала редакција „Месечног армагедона“, а главни уредник је за тренутак био Симон Беседић. Наравно, питање да ли се то можда снима неки филм, било би тачно и логично решење једначине која је део дана у којем се у новинским редакцијама обично виче и трчи на све стране, претворила у миран и тих, а једини који су смели да причају, што је и осталима диктирало тренутке опуштања, били су Борис Комненић, Љубомир Бандовић и Александар Ђурица, на снимању само мали део укупне, педесеточлане глумачке поставе.

    Део глумачке екипе на снимању у редакцији „Дневника“ Фото: Б. Лучић

    Они су прво „пролазили кроз текст“, а затим и кроз сцене играног филма „Апофанија“ који по сценарију Драгана Станковића, режира новосадски редитељ Марин Малешевић. Ово је Малешевићу други дугометражни играни филма после „Срце је мудрих у кући жалости“ (2009).

    У ужурбаној концентрисаности која је владала међу екипом, иза које је већ било снимање сцена у Сремским Карловцима, а пред којом је после „Дневника“ остао још сет у Клиничком центру Војводине, први је за разговор био расположен Геза Антал, директор филма који се снима у продукцији Филмске радне заједнице „Филмски фронт“ из Новог Сада. Од њега смо сазнали да је 12 дана већ снимљено прошле године, а да би до краја августа требало да се оствари још 16 дана снимања.

    Продуценткиња „Филмског фронта“, Душица Драгин, навела је да је реч о бриљантном сценарију који изузетно креативна екипа претвара у ауторски филм, што је сјајан мотив за њу, мада, као и увек кад су у питању продукције ван Београда, недостатак новца је евидентан, јер је за сада филм подржан само од стране Владе Војводине, а без републичке помоћи постпродукција готово да ће бити немогућа.

    Још неколико позива на тишину – „Тон иде, снима се!“ – и глумачки тројац је био на слободи, а први су пред правог новинара стали Александар Ђурица и Љубомир Бандовић. Ђурица, који у филму глуми Симона Беседића, рашчистио је да је „Месечни армагедон“ ипак нешто другачији од „Дневника“, као што је „Апофанија“ другачија од свега што је он радио или гледао.

    – Ваша редакција игра редакцију новина које су парафраза „Трећег ока“, а филм је атипичан за српску кинематографију, теме су нетипичне и за кинематографију уопште.- каже Ђурица.- Нећу да претерујем да кажем да је јединствен, али нисам имао прилику да гледам филмове са сличним мотивима, библијским причама и филмским цитатима, из угла који није немогућ, него врло специфичан и у том смислу мислим да ће гледаоцима бити занимљиво.

    Задовољан што ће у свом филмском глумачком дијапазону још проширити хоризонт различитих улога, Љубомир Бандовић који у филму такође има живописно име – Никола Мрзопољић – открива да је основна тема заправо потрага за собом.
    – Шта све треба да се деси у самом човеку и које су то околности да он заиста почне да трага за оним суштинским „ја“.- указује Бандовић.- Мрзопољић је човек грађевинац којем никада не би пало на памет да се бави ничим другим осим да донесе хлеб на астал и испоштује своју стару мајку. Али, све док не сазна то што сазна…

    Редитељ Марин Малешевић са члановима екипе филма Фото: Б. Лучић

    Синопсис за филм „Апофанија“ 2009. je освојио прву награду Фламанског удружења сценариста на филмском фестивалу у Бриселу. То је било кључно да се започне са неизвесношћу која прати сваки филмски пројекат мимо центара моћи. Делић мистериозног заплета у филму мистериозног назива (речници нула, Гугл један: апофанија или апофенија је схватање правилности и везе између случајних и бесмислених података), додатно је предочио редитељ Марин Малешевић, речима да филм жанровски и не може баш најтачније да се разврста, а да прича, кад би морала да стане у неколико реченица, говори о четворици ликова нашег савременог друштвеног миљеа, који се у шест дана упознају, развију односе и заврше на спиритуалистичкој сеанси.

    Ту се спољном интервенцијом, сипањем дроге у пиће, пружа материјал за улазак у нешто што је редитељ назвао могућим метафизичким простором филма за који се може рећи и да има социјални ангажман, оно што су глумци назвали веродостојним приказом друштвеног срозавања и недостатка моралних норми, приказом обичних људи који управо због живота у мањку бивају предиспонирани да крену у потрагу за истином.

    – Код мене и писца Драгана Станковића је друштвена позадина увек јако присутна и третирам је као још једног главног лика, никако споредног. Иако писац сматра да је развио аутентичан начин кукања, мени се ипак чини да је то кукање у позадини, рефлексија неког стања. Било ми је јако битно да тај план до краја испратим, јер мислим да у филму та стварност даје и уверљивост или „историјску докуметованост“, нешто као у првим филмовима Живојина Павловића – испричао је Малешевић, шаљиво, али не без везе са филмом, најавивши да се нада да ће премијера бити пре чувеног 21. децембра 2012, дана када се завршава мајански календар и „почиње апокалипса“.

    За крај, Ђурица и Бандовић су поручили да су презадовољни атмосфером, пожрвтовањем и храброшћу да се ради са скромним буџетом, а задржи достојанство, да екипу краси заједништво, ентузијазам и вера да се ради нешто добро, а ауторски двојац су похвалили као младе људе на правом путу да већ другим дугометражним филмом потврде свој положај и искристалишу сопствени уметнички израз.

    http://www.dnevnik.rs

    Gledaćete na Paliću (4)

    Gradske ptice (epizoda Labud)

    Trajanje: 30 min

    Režija: Goran Filipaš

    Sinopsis:

    Labudovi grpci su vrsta ptica koja je evoluirala na prostorima Evroazije. Za čoveka su oduvek predstavljali simbol čistoće, gracioznosti i uzvišenosti. No i pored toga intenzivnim lovom u periodu od 13. do 19. veka ove ptice su na području Evrope gotovo istrebljene. Danas je njihov broj zahvaljujući naporima ornitologa ponovo u porastu. U Srbiji je odnos prema njima dvojak, negde su labudovi dovedeni do statusa ako ne kućnih onda ljubimaca čitavog grada ali postoje i primeri gde se labudovi i dalje nalaze na nišanu čovekove puške.

    Scenario: Dragan Stanković
    Producent: Dušica Dragin
    Fotografija: Srđan Đuranović
    Montaža: Zlatko Zlatković
    Produkcija: Filmska Radna Zajednica Filmski Front Novi Sad

    http://filmskifront.com/
    http://www.palicfilmfestival.com/