Category Archives: vesti

Eksperimentalni studio

eks_studio

Eksperimentalni studio nova je emisija Radio Studenta koja će prezentirati ostvarenja domaćih i inozemnih kompozitora avangardne, elektronske i elektroakustičke glazbe i srodnih pravaca. Emisija pruža uvid u razvoj elektronske glazbe od prvih zvučnih eksperimenata Pierrea Schaeffera 40-ih godina 20. stoljeća do suvremenih eksperimentalnih glazbenih formi današnjice. Predstavit će se rad poznatih svjetskih studija za elektronsku glazbu poput onih u Kölnu, Utrecthu, Varšavi, Bratislavi, Berlinu, Tokiju, Milanu, Darmstadtu itd., u kojima su se za kompoziciju, izvođenje, montažu i snimanje skladbi izvodili prvi eksperimenti korištenjem elektronskih generatora, radijske mjerne tehnike i magnetofonskih vrpca a kasnije, sredinom 60-ih, i sintesajzera i digitalnih računala.

Poseban naglasak bit će stavljen na ostvarenja kompozitora s ovdašnjih prostora, koji su zahvaljujući radu u inozemstvu od 50-ih godina naovamo donosili svježe iskustvo nove glazbe i predstavljali ga na manifestacijama poput Muzičkog biennala Zagreb ili Muzičke tribine u Opatiji, ili su se bavili elektronskim glazbenim medijem u Elektronskom studiju radio Beograda, prvom takve vrste u ovom dijelu svijeta, osnovanom 1972. godine, unutar kojeg su nastale iznimno interesantne kompozicije u svjetskim okvirima.

Osim isključivo elektronske i elektroakustičke glazbe slušateljima će tematski, kroz diskografske serije i antologije biti predstavljene i avangardne kompozicije iz domene suvremene ozbiljne glazbe, čiji su se skladatelji od sredine prošlog stoljeća naovamo koristili tehnikama i postupcima poput atonalnosti, serijalizma, aleatorike, stokastike, improvizacije itd. Povremeno će biti predstavljene i snimke manje poznatih autora koje žanrovski odskaču od zamišljenog koncepta, ali koje zbog svoje eklektičnosti zaslužuju biti uvrštene u program, čime će emisija dodatno dobiti na zanimljivosti.

Kroz emisiju će slušatelji imati priliku čuti i rijetke, nekomercijalne snimke iz bogate privatne fonoteke urednika, među kojima većina zbog otežane dostupnosti nikada ranije nije bila predstavljena u hrvatskom radijskom eteru. Emisija će pružiti i popratne tekstove o kompozicijama i drugim radovima predstavljenih kompozitora kroz članke iz različitih studija, zbornika, kataloga i ostale stručne literature, a uz temeljno predstavljanje rijetkih arhivskih i kolekcionarskih izdanja redovito će donositi i pregled tekuće diskografske produkcije relevantnih izdavača.

Ako ste ljubitelj programa zagrebačkog muzičkog biennala, Izloga suvremenog zvuka, Dana nove glazbe, ili noćarite kako biste uhvatili srodne emisije na trećim programima nacionalnih radija, Eksperimentalni studio Radio Studenta je emisija koja će vam se zbog svoje raznolikosti i svježine sigurno svidjeti.

Urednik i voditelj: Petar Pečur

https://www.facebook.com/eksperimentalnistudio
http://www.radiostudent.hr/eksperimentalni-studio/

#9 – 13.12.2015. by Eksperimentalni Studio on Mixcloud

O pokoravanju

(esej o novom romanu Mišela Uelbeka Pokoravanje koji u izdanju IP Booka izlazi 20. februara napisao je prevodilac dela Vladimir D. Janković)

Kad god se govori ili razmišlja o mogućim scenarijima po kojima bi se odi-
grao slom Evropske unije, ili bar ove i ovakve Evropske unije kakvu danas znamo,
u opticaju su uglavnom dve opcije: ili bi do raspada došlo u ratu, u krvi do kolena,
ili bi pojedine članice, a naročito one najvažnije, počele da istupaju iz saveza, obe-
smišljavajući postojanje zajednice kao takve.

Kao da niko ne pomišlja na treću, fundamentalnu soluciju, onu zasnovanu
na demokratskim načelima. A ona podrazumeva realnu mogućnost da do bes-
povratne promene, do kraja ove i ovakve Evrope, dođe ne na bojnom polju, ne na
ulici, nego na – biralištima.

Upravo je takva Uelbekova Francuska sa početka treće decenije XXI veka,
u trenutku kada vlast u zemlji – upravo putem izbora i političke kombinatorike,
ne ratom i nasiljem – preuzimaju muslimani. Istu sudbinu pisac predviđa i nekim
skandinavskim zemljama i zemljama Beneluksa, ali ključni trenutak u velikom
evropskom preobražaju, u nastanku jedne nove Evrope, kojom više neće upravlja-
ti Evropljani, svakako predstavlja trijumf muslimanskih političara na izborima u
Francuskoj.

Pokoravanje se još nije ni pojavilo u knjižarama, a internet je bio pun ko-
mentara i preliminarnih analiza, nadahnutih sinopsisom novog Uelbekovog dela.
Bilo je tu i promućurnih opaski i mudrih opservacija, ali i ničim potkrepljenih
nagađanja, što je, uostalom, normalna pojava kad se govori o nečemu što se ne
poznaje dovoljno, ili nimalo.

Uelbekovo Pokoravanje nije provokacija. Redovi ove knjige nisu obojeni
mržnjom, pa ni ksenofobijom. Pokoravanje, takođe, nije ni opomena ni poslednje
upozorenje. Ne, nema više vremena za upozorenja. Na stranicama ove knjige čeka
vas jasna, razgovetna slika nastupajućeg stanja, a na vama je da se, čitajući je, u
što većoj meri unapred prilagodite onome što dolazi, onome što će biti. To da će
muslimani doći na vlast prvo u Belgiji, a potom i u Francuskoj – jasno je svakome
ko imalo poznaje stanje i prilike u ovim zemljama. Ima, naravno, mnogo istine u onoj srpskoj „čije stado, toga i dolina“. Nerazumno bi, uostalom, bilo očekivati
da oni kojih ima najviše ne dođu na vlast. Nerazborito bi bilo nadati se da većina
neće uzeti stvar u svoje ruke. Nerazborito, ali pre svega – nedemokratski.

Upravo je to fascinantan momenat Uelbekove vizije. Sila koja dolazi na
krilima najmlađe velike svetske religije ne razara moćni zapadnoevropski sistem,
ne uništava ga; ne, ona taj sistem preuzima, nasleđuje ga, i ni na kraj pameti joj
nije da se liši njegove impozantne strukture, njegovih realnih prednosti i zavid-
nih dometa. To i jeste evropska tragedija, ili groteska; to što će Evropa morati da
prepusti sve što je ubirala i sticala upravo onima od kojih je ubirala i sticala.

Ima li ta i takva Evropa, Evropa bez Evropljana, budućnost? Ima, zašto ne
bi imala, nagoveštava Uelbek. Ona će se, štaviše, širiti i proširivati, impresivnijim
tempom nego do sada. U Uelbekovoj viziji, u toj novoj Evropskoj uniji pozive za
članstvo dobijaće i prihvatati Maroko, Alžir, Tunis, Egipat, Jordan… Muslimanska
vera, muslimanski način života i, naravno, muslimanski živalj postaće ubedljivo
dominantni na evropskoj političkoj sceni, u evropskoj stvarnosti.

Uelbek u ovoj knjizi ne nastupa sa neprijateljskih pozicija prema islamu.
Nema ovde, kao što bi neko mogao očekivati, ni grube netrpeljivosti ni govora
mržnje. Pre bi se moglo reći da se, kroz svog glavnog junaka, univerzitetskog
profesora, specijalistu za književni opus Žoris-Karla Uismansa, Uelbek lično,
intimno suočava sa neminovnim promenama i jednom novom realnošću koja
čeka njega i njegove sunarodnike.

Pokoravanje je, ujedno, i uzvišena, potresna oda hrišćanskoj veri, onom
starom hrišćanstvu iz ranog srednjovekovlja, dirljivi hvalospev religiji koja je is-
trajavala do jedanaestog veka i velike šizme posle koje se hrišćanski svet raspolu-
tio na pravoslavni, ortodoksni Istok i rimokatolički, papski Zapad. Vraćajući se
prošlosti, Uelbek tiho, bez patetike, muški žali za snagom vere koja bi se mogla
suprotstaviti aktuelnoj najezdi, snagom koju obezbožena, pseudohrišćanska Ev-
ropa više nema.

Vladimir D. Janković

Sweden’s War On Fascists

Ultra-nationalist political parties scored unprecedented victories at the European elections, making the rise of the far-right in Europe impossible to ignore. Many of these groups, some of which are openly neo-Nazi, are gaining strength everywhere.

In Sweden, there’s been a sharp rise in political violence in the country, with crimes carried out by radical groups making headlines. However, what’s unusual is that one of the most violent extremist organizations in Sweden aligns itself not with Nazism and the far-right, but with anti-fascism and the far-left.

Known as the Revolutionary Front, this group of militant socialists aim to crush fascism by any means necessary. VICE News set out to try and find the Revolutionary Front, and to understand the unlikely rise of the militant far-left in Sweden.

vice news

Peščanik.net: Analiza sumnjivog doktorata Nebojše Stefanovića

Peščanik na svom sajtu objavljuje analizu doktorata Nebojše Stefanovića, bivšeg predsednika Skupštine Srbije i aktuelnog ministra unutrašnjih poslova. Autori: dr Uglješa Grušić (docent / lecturer, Univerzitet u Notingemu), dr Branislav Radeljić (vanredni profesor / senior lecturer, Univerzitet Istočni London) i Slobodan Tomić (doktorant, Londonska škola ekonomije i političkih nauka). GLASNO! prenosi tekst u celosti:

NAPOMENA: Sumnjive diplome, prvenstveno one stečene kao plod nepotizma ili korupcije, su među gorućim problemima visokog obrazovanja u Srbiji. Ovaj problem doprinosi teškoćama u kojima se naša zemlja nalazi – negativna selekcija, odliv mozgova, urušavanje sistema vrednosti, neinventivna i nekompetitivna ekonomija itd. Država i društvo moraju njime ozbiljno da se pozabave. Za početak, oni koji krše akademske i pravne norme moraju da odgovaraju. Međutim, nadležne institucije godinama ćute, pa preostaje da se mi kao građani pozabavimo ovim problemom.

Cilj ovog teksta je poziv na odgovornost, a ne lična diskvalifikacija ili nanošenje političke štete. Tokom pisanja teksta konsultovali smo više stručnjaka iz akademskog sveta kako bismo svoje tvrdnje višestruko verifikovali. Tekst se ne bavi političkim kontekstom. Planiramo da u budućnosti nastavimo analizu sumnjivih doktorskih disertacija i master radova javnih ličnosti, iz svih partija.

Srbija je preplavljena sumnjivim diplomama, kojima se ponose razni političari i partijski funkcioneri. Najpre kao građani, a potom i kao naučnici i prosvetni radnici koji imaju iskustvo u pisanju i mentorisanju doktorskih disertacija, odlučili smo da podvrgnemo stručnoj analizi sumnjive diplome javnih ličnosti. Krećemo od najupadljivijeg i najsvežijeg slučaja – bivšeg predsednika Narodne skupštine Srbije, a sada ministra unutrašnjih poslova u Vladi Republike Srbije, Nebojše Stefanovića. Prema zvaničnoj biografiji, ministar Stefanović je 2011. godine stekao zvanje magistra ekonomskih nauka na Megatrend univerzitetu, da bi juna 2013. godine, na istom univerzitetu odbranio doktorat. Tema doktorske disertacije je “Nova uloga strategijskog menadžmenta u upravljanju lokalnom samoupravom (primer grada Beograda)”.

Doktorske studije sa izradom disertacije obično traju od tri do pet godina i odlikuje ih mukotrpni rad i velika posvećenost. Doktorant mora da iščita na stotine naučnih članaka i knjiga, da se detaljno upozna sa stanjem oblasti koju istražuje, da savlada metode naučnog istraživanja i pronađe adekvatan metodološki pristup kako bi realizovao svoj naučni doprinos. Uz sve ovo, od doktoranta se očekuje da daje delove nacrta svoje disertacije mentoru na čitanje i komentarisanje, da posećuje naučne konferencije na kojima izlaže svoj rad i ideje, da taj rad i ideje objavi, da učestvuje u životu naučne zajednice kroz analizu radova drugih doktoranata. Kako je onda ministar Stefanović uspeo da u tako kratkom periodu doktorira, kada smo svakodnevno imali prilike da ga gledamo na televiziji kako rukovodi radom Narodne skupštine?

Na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja, Megatrend univerzitet je Anđeli Milivojević, novinarki Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, omogućio uvid u doktorski rad Nebojše Stefanovića, nakon čega je i nama dostavljena kopija. Detaljna analiza pokazuje da rad obiluje plagijatima, što je težak akademski prekršaj, a uz to još ne ispunjava ni uslove za uspešnu doktorsku disertaciju.

Plagijat je čin preuzimanja nečijeg pisanog rada ili ideje bez navođenja izvora, tj. priznavanja tuđeg autorstva. Drugim rečima, plagijat je akademska krađa. Pravila o akademskim prekršajima Londonske škole ekonomije i političkih nauka, na primer, propisuju da svaki pisani rad mora biti delo samog studenta. “Citati se moraju staviti između navodnika ili u poseban paragraf i njihov izvor se mora navesti. Parafrazirani materijal se mora označiti. Povreda ovog zahteva, namerno ili slučajno, ili predstavljanje rada drugih kao svog, je plagijat.” Sankcija za plagijat u doktorskim disertacijama je najstroža od svih akademskih sankcija i podrazumeva nedodeljivanje ili oduzimanje zvanja doktora nauka, uz mogućnost oduzimanja prava na žalbu višem univerzitetskom telu i izbacivanje sa univerziteta.

Univerzitet Harvard pojašnjava, u svom uputstvu o citiranju, da postoje dve vrste plagijata – doslovni i mozaički. Doslovni plagijat je kopiranje tuđih rečenica, a mozaički je preuzimanje delova tuđeg rada uz prepravke kako plagijat ne bi bio identičan originalu. Obe vrste plagijata su strogo kažnjive. Profesor Sima Avramović, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i bivši predsednik Saveta Univerziteta u Beogradu, takođe navodi dve vrste plagijata (15. januar 2012, Novosti). Prvi je uzimanje tuđih ideja, a drugi uzimanje delova iz različitih tekstova, bez navođenja autora. Obe vrste plagijata su neprihvatljive i kažnjive, dodao je profesor Avramović, ističući da su društveno-humanističke nauke naročito podložne plagijatima.

Doktorat ministra Stefanovića obiluje plagijatima. Dok su pojedini delovi njegove disertacije doslovno kopirani iz tuđih radova, bez odgovarajućeg navođenja, drugi su “mozaičkog” tipa. Navodimo samo nekoliko iz mnoštva primera:

– na strani 14 ministar Stefanović piše o samoupravi u Italiji i, između ostalog, kaže: “Nadzor nad radom lokalne samouprave, osnosno aktima opština i provincija, vrši nadzorni odbor regije, koji može imati svoje pododbore za određena upravna područja. Odbore čine eksperti…” – preuzeto bez navođenja iz knjige Decentralizacija kao polazište daljeg razvoja Srbije – priručnik, koju su Dejan Vučetić i Dejan Janićijević objavili 2006. godine, koji na strani 94 pišu: “Nadzor nad aktima provincije i opštine sprovodi nadzorni odbor regiona, koji može imati pododbore za različite upravne oblasti. Jedan takav odbor najčešće je sastavljen od eksperata…“;

– na strani 35 ministar Stefanović piše o Moldaviji – preuzeto sa strana 279 i 280 iz zbornika Jačanje lokalne vlasti, koji je uredila Emilia Kandeva 2002. godine, a koji se ovde ne navodi;

– na strani 48 ministar Stefanović piše o Austriji – parafrazirane strane 15 i 16 iz publikacije “Priručnik za uključivanje građana i civilnog društva u procese odlučivanja” autorke Snežane Đorđević iz 2011. godine, koja se ne spominje;

– na strani 57 ministar Stefanović je plagirao deo 16. strane publikacije Lokalna agenda 21: uvod u planiranje održivog razvoja, koju je Slobodan Milutinović objavio 2004. godine;

– na strani 59 ministar Stefanović piše sledeće: “Nerazvijene zemlje su osetljive na ograničenja u privrednom razvoju, jer su suočene sa nedostatkom potrebnih resursa, posebno kapitala i novih tehnologija”. Ovo je kopirano iz teksta Milane Mrkalj “Menadžment u funkciji održivog razvoja” iz 2012. godine, gde na strani 468 piše: “Nerazvijene zemlje i zemlje u razvoju su posebno osetljive na ograničenja koja njihovom privrednom razvoju postavlja ubrzani rast populacije i nedostatak potrebnih resursa, najčešće tehnologije i kapitala“;

– na strani 61 ministar Stefanović započinje novo poglavlje tako što kaže: “Osnovni uslov za efikasan menadžmenta (sic!) je demokratizacija upravljanja i angažovanje sposobnih kadrova za izvršavanje kompleksnih poslova i zadataka u lokalnim samoupravama”. Ovo je prepisano iz rezimea teksta Mehmeda Avdagića, Maje Radić i Dževade Avdagić “Demokratizacija menadžmenta u procesima promjena” iz 2012. godine u kojem stoji: “Jedan od osnovnih uslova za djelovanje menadžmenta promjena je demokratizacija upravljanja i okupljanje najsposobnijih kadrova za izvršavanje delegiranih poslova i zadataka“;

– na strani 77 rad ministra Stefanovića sadrži plagirane delove iz knjige Modeli lokalne organizacije lokalne samouprave: Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Makedonija i Srbija, koju su uredili Zdravka Zlokapa i Dušan Damjanović 2008. godine;

– na strani 120 ministar Stefanović piše: “Najveće učešće javnih prihoda imaju Švedska (60%), Francuska (54%), i Danska (49%), dok najniže (ispod 20%) imaju Nemačka, Italija, Irska…” – svi ovi podaci su prepisani sa strane 27 iz zbornika Reforma sistema finansiranja lokalne samouprave, koji su uredili Antony Levitas i Gábor Péteri, a objavljen je 2004. godine, i ovde se ne navodi; takođe, ministar Stefanović na istoj strani dodaje “Učešće sopstvenih javnih prihoda u ukupnim lokalnim prihodima je ispod 25% u većini savremenih država (Mađarskoj – 32%, Poljska – 33%, Slovenija – 34%…” – svi ovi podaci su opet plagirani sa strane 28 iz gore navedenog zbornika;

– na strani 146 ministar Stefanović je plagirao uvodne delove sa strane 257 članka “Organizacione mogućnosti za poboljšanje procesa upravljanja ljudskim resursima u državnoj upravi” Srđana Isakovića i Lidije Marković iz 2012. godine; njegova čitava dalja diskusija o pobrojanim instrumentima je preuzeta iz ove publikacije;

– na strani 149 ministar Stefanović je preuzeo deo prvog pasusa sa strane 10 iz knjige Lokalni ekonomski razvoj – evropski putokaz ka modernoj lokalnoj samoupravi, koju su Vanesa Belkić i Milica Hrnjez objavile 2010. godine, a ovde se ne spominje;

– na strani 170 ministar Stefanović je plagirao tekst sa 74. strane knjige Efikasan opštinski menadžer, koju je izdao CeSID 2007. godine.

Većina gore pomenutih publikacija čak nije ni navedena u spisku literature na kraju ministrovog rada.

Što se tiče ostalih kriterijuma neophodnih za uspešnu doktorsku disertaciju, ostaje nejasno kako je ministar Stefanović stekao pravo da brani doktorat samo dve godine nakon sticanja zvanja mastera. Pravilnik o postupku primene i uslovima za odbranu doktorske disetacije Megatrend univerziteta propisuje da kandidat “pravo da brani doktorsku disertaciju stiče u VI semestru” pošto “položi sve ispite propisane nastavnim planom i programom doktorskih studija” (član 2). Pošto je ministar Stefanović okončao master studije tokom 2011. godine, on u trenutku odbrane doktorske disertacije nije mogao imati više od pet celih semestara provedenih na doktorskim studijama.

Ministrov rad ne ispunjava ni minimalne tehničke standarde. Doktorat sadrži nedopustivo mali broj fusnota u samom tekstu, samo 41, od kojih čak 29 upućuje na svega dva zbornika radova o uporednim iskustvima lokalnih samouprava koje je izdala Magna Agenda. Jednako je problematično i to što se autor u radu poziva na izvore koje ne navodi konkretno (navodimo jedan od brojnih primera – na strani 58 ministar Stefanović kaže “Evropska komisija je 2001. godine usvojila novu strategiju održivog razvoja, koja je razmatrana na više sastanaka u narednom periodu”, ali ne precizira na koju strategiju i sastanke misli).

Rad ministra Stefanovića je daleko ispod standarda doktorata u pogledu sadržine i naučnog doprinosa. On ne nudi pregled stanja svoje naučne discipline, ne objašnjava ključne debate i dosadašnje empirijske nalaze, ne objašnjava glavne argumente i kako njegov rad pravi korak dalje u nauci (kroz otkrivanje novih zakonitosti, dokazivanje, opovrgavanje ili reformulisanje dominantnih teorija, iznošenje originalnih empirijskih nalaza koji daju relevantne zaključke itd.). Kako je onda moguće da je komisija odobrila jedan takav rad imajući u vidu da pravilnik Megatrenda propisuje da “Doktorska disertacija treba da sintetizuje iprimeni stečena znanja da bi se, uz originalan naučni doprinos oblasti kojoj pripada tema doktorske disertacije, rešio konkretan teorijski ili praktičan ekonomski problem. Doktorska disertacija sadrži pregled dosadašnjih naučnih dostignuća iz oblasti kojoj tema pripada a na kojima će kandidat graditi naučni doprinos oblasti” (član 10)?

Dalje, tema doktorata ne odgovara u potpunosti onome što je u njemu i napisano. U naslovu disertacije grad Beograd je naveden kao studija slučaja. Međutim, sadržaj ukazuje da se samo jedno od 16 poglavlja konkretno bavi Beogradom (13. poglavlje je u sadržaju najavljeno pod nazivom “Istraživanje – studija slučaja na primeru grada Beograda”). Da iznenađenje bude veće, stvarni naziv poglavlja 13, koje počinje na strani 148 disertacije, je drugačiji! Ono glasi: “Upravljanje ekonomskim razvojem lokalne samouprave u Srbiji”. Budući da nijedno poglavlje nije fokusirano na grad Beograd, rad ministra Stefanovića ne zadovoljava uslov koherentnosti jer se njegova tema i ono što je zapravo napisano ne poklapaju.

Po pitanju metodologije, autor navodi na strani 11 da će primeniti “deduktivni, induktivni, komparativni, sintetički, i analitički metod”, bez objašnjavanja kako će svaki od njih biti korišćen, niti njihove prednosti i mane u datom kontekstu. A onda se kaže da će se koristiti i “multipla multivarijantna regresiona analiza ili Spirmanova formula, u zavisnosti od fenomena”. Ukratko, regresiona analiza je kvantitativna metoda kojom se meri uticaj jednog ili više faktora na određeni fenomen. Da bi se sprovela, potrebni su podaci koji predstavljaju indikatore tih faktora. Međutim, u Stefanovićevom radu ne postoji nijedan deo sa takvim kvantitativnim podacima, pa logično – nema ni regresione analize.

Rad, međutim, obiluje površnim i suvišnim prepričavanjem iskustava lokalnih samouprava drugih evropskih zemalja, koje je daleko od ozbiljne komparativne analize. Čitav doktorat je zapravo deskriptivnog karaktera, sa eklektičkim spajanjem raznih opisa koji niti daju smislenu celinu, niti sadrže istraživačku vrednost. Autor ne navodi kako je došao do hipoteza, zašto su one bitne, niti izvodi njihove provere i valjane analize. Neke od “hipoteza” su čiste tautologije (na primer, “efikasnija lokalna samouprava – veća ekonomičnost u radu”). Stoga zvuči neverovatno da Profesor Mića Jovanović, rektor Megatrenda, daje disertaciju ministra Stefanovića svojim doktorantima “kao primer izuzetno dobrog rada, posebno u oblasti metodologije naučnog istraživanja” (30. april 2014, Pressonline).

Poenta ovog teksta nije da dobar političar ili partijski funkcioner treba da ima dobar doktorat, već poziv na odgovornost. Osoba koja je spremna da “progura” kao doktorat naučno bezvredan rad koji ne ispunjava minimalne kriterijume nije podobna da obavlja javnu funkciju. Pristupanje Evropskoj uniji je strateški prioritet Vlade Srbije. Ugledajmo se onda na evropske primere. Anet Šavan, bivši nemački savezni ministar obrazovanja, je morala da podnese ostavku u februaru 2013. godine, nakon što je dokazano da je plagirala doktorat. Istu sudbinu je 2011. godine doživeo i Karl-Teodor zu Gutenberg, tadašnji nemački ministar odbrane i najbliži saradnik kancelarke Angele Merkel. U Mađarskoj se sličan slučaj desio sa bivšim predsednikom Pal Šmitom 2010. godine. U svom ekspozeu Narodnoj skupštini, predsednik Vlade Aleksandar Vućić naveo je da je zabrinjavajuće što “školovani kadar koji ostaje [u Srbiji] u velikoj meri ima diplome sumnjivog kvaliteta zahvaljujući urušenom obrazovnom sistemu”. Evo prilike da predsednik Vlade i ostale nadležne institucije reaguju, i reči potkrepe delima.

Peščanik.net, 01.06.2014.

Wooden Ambulance u klubu Gan, 17.11.13

Pratio sam inkarnacije WA Gorana Grubišića još od samih prapočetaka: on sâm, on sa Nelom, on sa bubnjarom Rudikom, pa polako, kad je bend počeo da se popunjava, i sad, u punom sastavu, sa tri gitare, dvoje klavijatura, čelom, violinom, basom, bubnjevima i saksofonom/klarinetom… i moram da kažem da su WA sada opasno opaki.

Premda neskromno mislim da im fali bendžo, WA su sinoć u klubu Gan proizveli takav muzički udar da sam se par puta bukvalno naježio. Snaga emocije koja se prelivala sa bine, nove stvari koje su zašle u teritorije izvan amerikane, a opet ostale na tlu čistog, iskrenog, doživljenog osećaja i, najzad, neverovatna nepretencioznost koja krasi kolektiv WA, učinile su da ova svirka bude tâ koja će inicirati beogradski word of mouth.

Klub nije bio pun, ali je oduševljena publika dobila dva, od tražena tri +, bisa. Sve u svemu, EPIC SHIT, što bi rekao Oto. All the best & keep on rockin’ in a free world, girls & boys of WA!

***

Treba reći i to da je pre WA nastupio veoma talentovani beogradski kantautor Ilija Ludvig koji je svojim sjajnim pesmama i nastupom najavio toliko čekanu raznovrsnost na gradskoj sceni.

wa

 

Novogodišnje Pesničenje

– trening aktivne poezije –

Kulturni centar REX, Jevrejska 16, Beograd

subota 29. decembar 2012. u 20h

ulaz: 100 din
> novac od ulaznica ulaže se u naredna izdanja edicije pesničenje
>>> poklon knjiga: ZBOGOM ANDERGRAUND saše markovića – mikroba, napisana 1995. godine, od tada zagubljena u banatskim šupama

intro: ex-misha

učestvuju:
kosta bunuševac
simonida banjeglav
isak lazev
jasmina šuša
ivan miljak
ivana vranešević
zoran trklja
živko nastić – žika
gospodin digresija
predstavljanje edicije Caché

ilustracije:
branko tešević
jelena šušnjar
jakov ponjavić
+
>>> prevodnica: tamara šuškić predstavlja američku pesnikinju lesli skalapino (leslie scalapino)
>>> filmski predah: miloš tomić
+
pesnice namernice / pesnici namernici
+
muzika za laku noć: midica & the absent friends

”””””””””””””””””””””””””””””””””””””””””””””””””””””
> preporuke, prijave i komentare slati na: pesnicenje@gmail.com
”””””””””””””””””””””””””””””””””””””””””””””””””””””
>>> novogodišnje dečije pesničenje, bela crkva, gradska biblioteka, 27. decembar, 18h

Rozmarina beba

Rozmarina beba
Ajra Levin

Rozmari Vudhaus i njen muž Gaj, glumac u usponu, useljavaju se u Bramford, staru njujoršku stambenu zgradu zlokobne reputacije. Uskoro se pojavljuju njihovi prvi susedi, stariji bračni par Roman i Mini Kastevet, da Vudhausovima požele dobrodošlicu. I mada je Rozmari uzdržana prema njihovoj ekscentričnosti, a iz njihovog stana često dopiru čudni zvuci, njenom mužu se oni izuzetno dopadnu. Ubrzo nakon što Gaj dobije veliku ulogu na Brodveju, Rozmari ostaje trudna, a Kastevetovi počinju posebno da se zanimaju za njeno blagostanje. No kako se oseća sve bolesnije i biva sve više izolovana, Rozmari počinje da sumnja da kružok Kastevetovih nije ono što se čini…
Rozmarina beba je objavljena u višemilionskim tiražima, i smatra se jednim od najboljih horor romana.

Edicija: Žanr
Prevod s engleskog: Zoran Trklja
Broj strana: 192
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Format: 14×20 cm
Godina: 2012
ISBN: 978-86-88335-24-9


Pročitajte prvih
dvadesetak
stranica romana

http://www.booka.in/