Category Archives: mali čovek

pride parade revisited

(neodrživi razvoj)

kako i sam PRAVILNIK kaže, sva prava su zadržana.

stoga, pročitajte tekst ispod pesme, a nakon saznanja, zaigrajte u kujni, celu noć, uz dozvoljenu primesu vudija gatrija, boba dilena (ali samo korina, korina) i više vrsta muzika sa afričkog kontinenta. džez i šabana ćemo ostaviti za sahrane i pripadajuća pijanstva.

dakle, evo kako stvari stoje s pravima

This is a public service announcement
With guitar
Know your rights all three of them

Number 1
You have the right not to be killed
Murder is a CRIME!
Unless it was done by a
Policeman or aristocrat
Know your rights

And Number 2
You have the right to food money
Providing of course you
Don’t mind a little
Investigation, humiliation
And if you cross your fingers
Rehabilitation

Know your rights
These are your rights
Wang

Know these rights

Number 3
You have the right to free
Speech as long as you’re not
Dumb enough to actually try it.

Know your rights
These are your rights
All three of ’em
It has been suggested
In some quarters that this is not enough!
Well…………………………

Get off the streets
Get off the streets
Run
You don’t have a home to go to
Smush

Finally then I will read you your rights

You have the right to remain silent
You are warned that anything you say
Can and will be taken down
And used as evidence against you

Listen to this
Run

Oprost

Pisao sam već ovde o svojim (nametnutim) eksperimentima sa bankama. Pre nekoliko godina, silom prilika, prestao sam da otplaćujem sve svoje kreditne obaveze. Jednoj od banaka, u trenutku prestanka plaćanja rata 2010. godine, ostao sam dužan oko 30k dinara. To znači da je kamata na taj ostatak duga nastavila da se gomila svih ovih godina, kao i pozivi iz banke (sve ređi i ređi) da napokon nastavim sa otplatom. Nadali su se, verujem, da ću se konačno zaposliti, pronaći neki moralni sistem vrednosti, uplašiti od pretnji tužbom itd. No, ja sam samo nastavio da živim, povremeno zaboravljajući na čitavu stvar. A onda me je, poslednjeg dana jula, pozvala pomalo usplahirena i uzbuđena službenica banke sa predlogom da u sledećih mesec dana platim trećinu duga (bez kamata) i dobijem potvrdu da sam kredit izmirio, kao i da me banka neće zakonski teretiti u bilo kom smislu. Dakle – deal. Izgleda da su zelenaši izračunali da im je jeftinije da se reše sitneža koji im opterećuje ljudske resurse i za koji se na vidiku ne nazire rešenje. Budući da nemam ništa u posedu što bi moglo da se zapleni, a verovatno im ni sudski proces ne bi doneo ni dinara, bankari su povukli mudar potez koji će im obezbediti barem jedan deo očekivane svote. Što se mene tiče, sve dok imam važeći pasoš, povremene poslove koji se plaćaju kešom ili na račune prijatelja, nemam nekih većih moralnih dilema u vezi sa problematikom. Strah je u nama. Proizvod je isključivo našeg uma, baš kao i (bankarski) novac – stvoren ni iz čega – čija nam nulta vrednost pruža bukagije u koje sami sebe, dobrovoljno, okivamo.

Life

“And when you’re seventy, you realise that life is nonsense. In the grand scheme of things, one life is nothing. One life is a mustard burp. Momentarily tangy then forgotten in the air…”

Job Application

From: HR Department, Telenor d.o.o.
To: zoran trklja

Postovani,

Zahvaljujemo Vam se na interesovaju za rad u Telenoru.
Obavestavamo Vas da niste izabrani na poziciju: TX Representative Belgrade.
Vas CV cuvacemo u nasoj bazi podataka i bicemo slobodni da Vas pozovemo ukoliko se ukaze odgovarajuce radno mesto. Oglase i informacije o upraznjenim radnim mestima moci cete da nadjete na nasem sajtu.

S postovanjem,

HR Division
Telenor d.o.o.

***

Dear zoran,

Thank you for your interest in working for Telenor.
We are informing yout that you are not selected for position: TX Representative Belgrade.
We will keep your CV in our data base and will be free to call you in case of an opening.
You can find information and ads about job openings at our web site.

Respectfully yours,

HR Division
Telenor d.o.o.

monolog u autobusu

znači mi smo ono ja sam znači ono kupio za pet iljada čajne i ono i tamo smo imali apartman znači kuću smo imali i sve ono ništa nam nije trebalo znači potrošili smo sine samo trista evra i to samo zato jer je ona kupovala neke gluposti jebiga

Razgovor u tramvaju

Zadihana žena uleće u tramvaj nakon što joj je vozač vanredno otvorio vrata.
“Hvala!”
“BRŽE!”
“Jeste li vi to meni rekli BRŽE?”
“Da, brže, BRŽE.”
“Ja vam se zahvaljujem, a vi meni govorite brže…”
“Tako je! Proći će mi zeleni signal!”
“Bilo bi ipak lepše da ste prema svojim putnicima ljubazniji.”
“Vi niste moj putnik! Moji putnici su ili u vozilu ili na stanici! Svi ostali nisu moji putnici! Trebalo je da se nešto desi, pa da ja budem odgovoran! Završili smo razgovor!”
Žena, nasmejana i u neverici, seda na sedište iza vozačeve kabine. Vozaču zvoni telefon.
“Halo! Da, jeste. Jeste. Ma pusti ti nju! Ja sam već ispunio raspored i trebalo je da oteram vozilo u garažu, iako mi je već bilo prekovremeno, pa nek ona vidi šta će posle s tim! Jašta! Neće meni ona pametovat ovde! Znam ja šta mi je činit s takvim guskama! Pa da. Ma, pusti ti nju! Ja svoje znam. E, tako. Dobro. Ajd, zdravo.”