Category Archives: books

Margo Rejmer – Bukurešt, prašina i krv

bukurest_vvNeverovatna knjiga poljske autorke Margo Rejmer u kojoj se prelamaju istorija, mit, stvarnost, pakao, život i smrt u Bukureštu, u susednoj Rumuniji o kojoj tako malo znamo.

Bukurešt, taj “Feniks koji se diže iz pepela”, rušen zemljotresima i ludilom jednog diktatora, iskrsava nam pred očima u svoj svojoj kontradiktornosti, lepoti i nelogičnosti. Ipak, Rejmer ne ostaje na polju puke putopisne proze nego zaranja duboko u nesrećnu istoriju Rumunije čije žitelje još od cara Trajana prati loša karma.

Psi lutalice, pakao komunističkih mučilišta, grandiozni, suludi građevinski projekti, sujeverje… ali i Sioran, Jonesko, Dada… fatalizam, prepuštanje, apatija, nepoverenje… samo su neke od tema koje knjiga Bukurešt, prašina i krv dotiče. Izvanredno napisana, oštrim okom zabeležena, lucidnim umom sročena i iskrenom ljubavlju stvorena, ova knjiga će vas ubediti da je cilj vašeg sledećeg putovanja — Rumunija.

 

More tišine

more tišineMore tišine (La mer de la tranquilité) je zbirka pripovedaka višestruko nagrađivanog kanadskog “filozofa i pesnika života” Silvena Tridela (Sylvain Trudel). U devet priča kojima nas Tridel polako uvlači u ambis postojanja i čemer sudbine, prepliću se božansko i ljudsko, prošlo i buduće, strašno i kobno u predivnim stilom ispisanim stranicama koje govore o stranputici koju zovemo život.

Kad je crn, a uvek je mračan, Tidel je crn poput melase najcrnjeg gliba u koji zgazismo u mrkloj noći. Magičan, okrepljujuć šamar koji osmehu zauvek u amanet ostavlja senku. Senku koja će nas pokriti u odsudnom času. I u kom ćemo se setiti njegovih reči:

“Čudan neki balsamovani mesec, bled kao kost, koji me zagleda svojim očima leša. I tek mi u tom trenutku jedno otkriće probada srce, preko svih godina i glasova, preko žalosti za mrtvima i preko lica mog života po kome tumaram kao šuga kroz gluvu gomilu, goneći neuhvatljivu senku drugih bića, misleći od nestrpljenja da je vera, od sanjarija da su vrlina, od lutanja da je sudbina — i tek tada, lica okrenutog ka mesečevoj samoći i napuštenosti, rešavam zagonetku izrečenu iz otrovanih usta jednog starca: nema pataka, nema pataka u Moru tišine.”

Geopoetika

Džordž Orvel – Put za Vigan

put_za_vigan_vv

Delo Džordža Orvela u nas se prevashodno vezuje za dva njegova romana: 1984 te Životinjsku farmu. Međutim, Orvelov esejistički i autobiografski opus daleko nadmašuje pomenuta remek dela. Nakon izvrsnih knjiga Niko i ništa u Parizu i Londonu i Burmanski dani Orvel kreće put severne Engleske kako bi istražio život tamošnjih rudara. Kao i u svom eksperimentu beskućništva opisanom u Niko i ništa… i na Putu za Vigan Orvel se okreće krajnje metodološkom naturalizmu opisujući rad i život rudara, počevši od njihovog mukotrpnog posla (“od kojeg zavisi sve što postoji”), pa sve do stambenih, društvenih i klasnih neprilika koje prate ove nesrećne ljude.

Orvelov, na početku tek natuknut, socijalistički diskurs, u drugom delu knjige, koji je oštra kritika engleskog klasnog ustrojstva, imperijalizma i nejednakosti, poprima puni sjaj. Čovek koji je pet godina u Burmi službovao kao imperijalni policajac i ponašao se u skladu sa tim, po povratku u domovinu daje se u potragu za iskupljenjem. Ne ličnim, već onim čiji bi zaključci doprineli boljitku celokupnog engleskog društva. Ipak, Orvel nije sanjar niti nekakav lumpen-anarhista koji bombama želi da uništi svet, već dobronameran čovek koji zaista voli ljude. Tako je njegov socijalizam (“Sloboda i jednakost”) suprotstavljen, uslovno rečeno, marksističkom elitizmu tadašnjih radničkih i komunističkih pokreta u Engleskoj. Ovde govorimo o kasnim tridesetim godinama XX veka, o narastajućoj pošasti fašizma, o propasti Španske revolucije, o koketiranju zapadnih sila sa zlom koje će tek da zadesi Evropu. Takođe, ovde govorimo i o engleskom klasnom vaspitanju koje se neumitno prelilo i na slobodarske pokrete.

Iako je svet o kojem piše Orvel od nas udaljen više od sedamdeset godina, njegove reči imaju začuđujuće savremen kontekst. Ipak su termini poput nepravde, kapitalizma, bogataša, privilegovanih, sirotinje, progresa, nezaposlenih, obespravljenih i, konačno, fašizma (bilo evropskog, bilo Islamske države), i danas u svakodnevnoj upotrebi. S druge strane, svet se, i pored Orvelovih vrlo praktičnih saveta, survao u kakofoniju nejednakosti i nepravde.

Čitati Orvela danas, trideset i kusur godina nakon mračne 1984, koja se, kao, nije obistinila, znači promišljati o mogućim putevima koje čovečanstvo može da izabere. Samo ako želi.

Izdavač: LOM

Peter Hajnoci – Smrt je izjahala iz Persije

Smrt-je-izjahala-iz-Persije-61056.jpg

Sada već kultni, mada za svog kratkog života gotovo nepoznati, mađarski pisac Peter Hajnoci u svom nesvakidašnjem romanu Smrt je izjahala iz Persije hvata se u koštac sa demonom alkoholizma kroz čiji kaleidoskop baca pogled na svoju mladost i jednu ljubavnu epizodu koja će se, poput usuda, nadviti nad kasnije junakovo bivstvovanje.

Hajnocijevo preispitivanje, griža savesti i zavisnička žeđ, filmski su ispresecani fantastičnim i nadrealnim vizijama koje junak proživljava u “punom koloru”, a čije je izvorište, prema rečima prevodioca Marka Čudića, jeftina erotska periodika toga vremena (Mađarska. sedamdesetih godina XX veka). Ove nadrealne slike smenjuju se sa naturalističkim opisima života jednog alkoholičara koji se, sada već na zalasku života, priseća svojih cugerskih početaka. Sve je to kod Hajnocija lišeno romantike ili pak, kod mnogih alko-pisaca prisutnih, jeftinih doskočica (humora ovde ne nedostaje), već je fokus izoštren ka unutrašnjoj patnji, besmislu i haosu.

Roman Smrt je izjahala iz Persije snažno je svedočanstvo ponora i mraka kroz koje jedan pisac, koji i dalje želi da piše, prolazi na svom zavisničkom putu do smrti, istovremeno ne odajući i ne pokazujući svoju žudnju za životom.

Izdavač: LOM

Andžej Stasjuk – Galicijske priče

Heliks-Andžej-Stasjuk-Galicijske-priče

Odlična zbirka pripovedaka poljskog odmetnika i doktora “škole života” Andžeja Stasjuka vodi nas u ruralne predele poljskog istoka gde, u postkomunističkom i prototranzicionom okruženju, žive ljudi zaboravljeni i skriveni od glavnotokovskog oduševljenja kapitalizmom, duboko zaronjeni u svoj svet bede, alkoholizma, zločina i sveprožimajućeg pritiska vremena koje kao da stoji.

Stasjuk, vidno inspirisan latinoameričkom književnošću, u Galicijskim pričama ispreda svojevrstan poetski omaž malom i skrajnutom čoveku, ne pružajući mu pri tom ni nadu, ni spas, ni iskupljenje. Njegova doku-poetika ipak ni u jednom trenutku ne upada u mulj patetike, premda su pripovetke prepune emocija, upečatljivih fantazmagoričnih slika, a ono malo dijaloga obojeno je siromašnim rečnikom i neizrečenim, podrazumevanim, signalima.

Konačno, vrednost Galicijskih priča prepoznata je i u filmskom svetu, pa je po njima 2008. godine snimljen film Wino truskawkowe (Vino od jagoda) u režiji Darijuša Jablonjskog.

Izdavač: Heliks