Category Archives: Bilten

[blok45-lista] Fijuk, godina druga, novi početak

(Bilten anarhije/ blok 45 uređuje i piše Aleksa Golijanin)

U ovom žurnalu:

1. Fijuk u februaru
2. Pregled izdanja iz 2016.
3. Odjavna špica

Prvo ono najvažnije. Posle malog kalendarskog podešavanja, Fijuk se nastavlja, svakog prvog petka u mesecu. To znači da smo preskočili januarski termin i da se vidimo sad u petak, 3. II 2017, na istom mestu (CUK Imago, Dom sindikata, ulaz iz Dečanske 14), u isto vreme (od 17 č, do ponoći i malo iza). Ulaz slobodan (važi i za kućne ljubimce). Program i kompletan spisak izlagača imate na stranici Fijuk prodavnice.

bukleti-2017-01

Kao što vidite, pripreme su u toku. Na drugoj fotki se vidi primer kutije (slipcase) za one buklete koji idu kao serije; ovde je to Pazolini, a tako bi trebalo uraditi i za “Minima moralia” i možda još neke naslove. Da bude jasno da to treba uzimati u celini, a ne na parčiće, pošto je sve povezano (kod Pazolinija manje, kod Adorna skroz). Ali, to bi trebalo izvesti na neki prostiji, a možda i originalniji način, nego što sam to ja uradio (ne umem ni da objasnim). Na Fijuku ćemo imati samo dva kompleta Pazolinija i ovaj jedan, probni omot, a možda ni taj.

Ali, bitno je da i dalje isprobavamo razne mogućnosti. To je velika prednost bukleta, sve može stalno da se menja i ispravlja, od korica, do sadržaja.

bukleti-2017-Pazolini-02

Slede i razne nove stvari, svašta sam započeo ili naciljao, ali to će ipak sačekati: uglavnom su to neki duži ili zahtevniji tekstovi, koji traže više vremena, a i situacija će mi narednih meseci biti malo napeta zbog drugih obaveza. Tu su i neke nove ideje, osluškujem razne glasove (ne glasine, nego baš glasove, u glavi, ali dobronamerne, rekao bih), pa onda gledam da i tome posvetim malo pažnje. U poslednje vreme, malo više primećujem i stvarnost, u nekim malim segmentima (da ne preterujemo), pa me i to vuče. Ali, to ne vidim kao zastoj; nije sve u broju bukleta – preko 100, za sada, od toga bar trećina zahvaljujući zamahu koji je stvorio Fijuk – koji bi zapravo trebalo da bude manji, utoliko što bi neke tekstove trebalo povezati u veće celine, ne zbog neke uštede, već zato što sami tako traže. Treba, pre svega, distribuirati ono što je do sada urađeno – još nisam uspeo da u jednoj prilici izložim sve, jednostavno nema mesta, tako da čak i oni najredovniji čitaoci svaki put otkriju nešto “novo” – a još se bavimo i samom formom bukleta, kao i sređivanjem nekih starijih prevoda.

Poziv za uključivanje u aktivnosti Bubašvaba presa i dalje stoji. I dalje nam kritično nedostaju punktovi za doštampavanje, lektura-korektura, prevođenje s francuskog i nemačkog.

*

Za one koji su se prijavili na listu ili na stranicu Bubašvaba presa (na FB, zbog koordinacije sa Fijukom), u poslednjih mesec dana: anarhija/ blok 45 je izdavačka stvar, koja traje od 2002; uglavnom prevodi, uz nešto mojih pratećih tekstova, žurnali, ali pre svega knjige, one “prave”, u ofset štampi; od 2012. i bukleti, a od 2014. samo bukleti, uz distribuciju preostalih knjiških naslova. Nije isključeno da će se u nekom trenutku pojaviti još neka knjiga, ali time se više ne opterećujemo. Najzad, neki od tih bukleta su zapravo knjige, i to goleme, samo je forma drugačija. O razlozima za taj manevar pričao sam ranije; skopčano je s raznim problemima u distribuciji knjiga (kao takvih), u džabalesku režimu: knjige se rade u mnogo manjem broju naslova, ali u većim tiražima, jer je to u ofset štampi tako, sve ide presporo i blokira manje stvari, koje, opet, za sobom povlače mnogo živahnije iskustvo i kontakt s čitaocima. Odvezujemo rad na tekstovima i njihovo pretakanje u razne štampane forme od terora materijalnih uslova. Sloboda. Dobro, slobodica, ali osetna. Sada mogu samo da žalim što taj manevar nismo izveli ranije. Ali, eh, njeno veličanstvo, Knjiga… Najzad, dok je moglo, moglo je, sada idemo drugačije.

Bubašvabu pres (BŠP, od 2014) čine čitaoci i prijatelji koji doštampavaju buklete anarhije/ blok 45, uglavnom na malo diskretniji način, po firmama u kojima rade, ili nekako drugačije, i pomažu na razne druge načine (materijal, lova, oprema, korekcije, sugestije, sve što zatreba). Neki stalno, neki povremeno, ukupno spasonosno. Bez BŠP, sve ovo bilo bi apsolutno nemoguće (za ovoliki broj naslova, za ovaj raspon tema). Negde od jeseni 2016, počeli smo i sa sastancima “redakcije” BŠP, otvorenim za sve zainteresovane. S time ćemo i nastaviti, iako nismo prava ili stalna redakcija (možda postanemo, jednog dana). Sve to i dalje ide vrlo sporadično, formacija nam je krajnje raspršena (nismo kao ekipa iz Fijuka, koja je pravo pleme, u najboljem smislu te reči, zbijeni kao vlaško kolo, a opet otvoreni sa svih strana), ali saradnja teče, cela stvar se razvija. Možda je i bolje što se tu nije odmah postavio neki čvrst okvir (ko bi to posle stalno rastezao?). Naziv i logo je smislio jedan član Bubašvaba presa.

*

Evo i pregleda najvažnijih izdanja iz prošle godine. Ne može svaka godina da bude kao 2015 (Adornovi “Snovi” i “Minima moralia”, Pazolini, “Leto”, itd.), ali nije ni 2016. bila tako loša:

1. Artur Kravan: Izložba u Salonu nezavisnih (1914); korigovana i proširena verzija, na podsticaj i uz pomoć Bojana Savića Ostojića, iz Knjižuljka-Agona. Pogledajte njihove temate i ostale priloge! Pored Kravana, kome su takođe posvetili jedan temat, tu su i Žak Vaše, Antonen Arto, Pere i Elijar, Cara i Breton, Žak Rigo.

2. Raul Hausman i Gi Debor: Prepiska o dadi i “neodadizmu”, 1963–1966.

3. Rihard Hilzenbek: Dada almanah: Uvod, pregled sadržaja, osnovni podaci (1920)

4. Rihard Hilzenbek: En avant dada (Napred dada!): jedna istorija dadaizma (1920)

5. Teo van Dusburg: Šta je dada? (1923); Kurt Šviters: Teo van Dusburg (1931).

6. Časopis Litterature br. 13 (pariska dada): Dvadeset tri manifesta pokreta dada (u celini, maj 1920)

7. Gi Debor i Ivan Ščeglov: Kontinent Kontreskarp (tekstovi, projekti, prepiska, 1954–1963; uz pomoć Nenada iz Erevona)

8. Tristan Cara: Srce na plin (1921; korigovan i dopunjen prevod Branimira Donata iz 1985)

9. Adorno: Minima moralia, novi prevod, iz 2015, sada i kao serija bukleta (1-4)

10. Benjamin: Na suncu (Ivisa/ Ibica, 1932)

11. Benjamin: Iskustvo i siromaštvo (Ivisa/ Ibica, 1933; u međuvremenu se pojavio i Aćinov prevod ovog teksta, u okviru istoimene mini-zbirke, ali to još nisam nabavio)

12. Benjamin: Marselj (1929)

13. Benjamin: San Điminjano (1929)

14. Benjamin: korigovana i dopunjena verzija bukleta “Kapitalizam kao religija” (1921)

15. Adorno: Dvadesete (1962)

16. Žak Kamat: nove, korigovane verzije bukleta “Protiv pripitomljavanja” i “Lutanje čovečanstva”

17. Maršal Salins: nova i konačno kompletna verzija eseja “Prvobitno društvo blagostanja”, uz pomoć BP iz BŠP.

18. Tim Ingold: korigovana verzija bukleta “O društvenim odnosima kod lovaca-sakupljača” (1999), uz pomoć Neđe Kropotkina.

19. Što je Kugla? Reprint priloga o Kugla glumištu, iz časopisa Gordogan, br. 1, 1979,

20. Mali dodatak, povodom Anno dada 2016: “Nebeska mapa dade” (Firmament Dada), koju mi je poslao Adrijan Noc, iz Kabarea Volter, koji je jesenas i gostovao u beogradskom KCB – zahvaljujući urednici Oliveri i njenom timu, što je ujedno bio i jedini obimniji program posvećen godišnjici dade, na celom prostoru nekadašnje “jugodade”. Mapa je originalno dovoljno velika da pokrije plafon jednoiposobnog stana (a0, kao što je pokrivala i svod dada-šatora postavljenog ispred KCB), a ovde stiže u formatu a3. Ništa senzacionalno, ali opet podsticajno, zbog imena i pojmova koji navode na dalje istraživanje. Na fotografiji se vidi kako to izgleda na tavanici podruma u Kabareu Volter.

2014-Firmament-Dada-02

Hvala Fijuku, Bubašvaba presu i svima koji nas podržavaju i šire glas!

Vidimo se u petak.

Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao

a.

š a l j i   š t o   d a l j e

[blok45-lista] AGON 34, proleće 2016: Artur Kravan

(Bilten anarhije/ blok 45 uređuje i vodi Aleksa Golijanin)

U ovom žurnalu:

1. Novi broj časopisa AGON, sa velikim prilogom posvećenim Arturu Kravanu
2. Iz arhive AGONA
3. Odjavna špica

AGON javlja:

“Poštovani saradnici,

34. Agon se konačno pojavio. Hvala na učešću i veliki pozdrav!

Bojan Savić Ostojić”

http://www.agoncasopis.com/

I zaista, evo novog broja, ali i novog AGONA, u novom izdanju. Vrlo preglednom i elegantnom, ako mogu da primetim! Više o tome, u uvodnoj reči glavnog urednika i najavi novog broja iz attachmenta:

Trideset četvrti broj Agon dočekuje s novim sajtom i novom uređivačkom koncepcijom…

Koliko znam, ovaj broj je pripremljen još proletos, ali je bio tempiran za leto. Donosi razne stvari, poeziju, eseje, osvrte, prikaze novih knjiga u izdanju KNJIŽULJKA (ogranak Agona) i drugih izdavača – i veliki temat posvećen Arturu Kravanu, s nekoliko novih, urnebesnih prevoda:

Istoriju otvara temat posvećen Arturu Kravanu. Kravan je bio pesnik, pamfletista, bokser, slučajni preteča dadaizma, nećak Oskara Vajlda: u uvodnoj belešci ga predstavlja Aleksa Golijanin. Njegov časopis Maintenant, objavljen u pet brojeva između 1912. i 1915. godine, bio je prvi primer izrazito autorske publikacije koja nije marila ni za kakve autoritete, svesne i uglađene provokacije takozvanog establišmenta, umetničkog i književnog. „Evo šta je književnost“, pisao je Artur Kravan, „ta-ta-ta-ta-ta-ta. A Umetnost – e za Umetnost me tek zabole! Živo sranje, Bože me prosti!“ Ovde donosimo tri najvažnija teksta objavljena u časopisu: Andre Žid, Oskar Vajld je živ, i vrhunac Kravanovog pamfletskog genija: Izložba u Salonu nezavisnih.”

Agon-34-Kravan
Sa Agonom i Knjižuljkom sam se družio poslednjih meseci na Fijuku, bili smo štand do štanda, ali nešto smo i uradili zajedno. Proletos je to bio temat o DADI, sada je tu Kravan, a možda ćemo sarađivati i dalje. S njima je to išlo tako lako da mi sad izgleda nestvarno. Nadam se da će se i taj trend nastaviti.Novi sajt AGONA znači da je onaj stari otišao u arhivu. Ali, sve je i dalje lako dostupno:

http://www.agoncasopis.com/stari_sajt/arhiva.html

Obavezno pogledajte! Rade već godinama, uporno, pokrivajući sve širi teren, a opet bez svaštarenja. Verujem da mi neće zameriti ako iz svega toga izdvojim samo par stvari, koje su mi najbliže, ali koje inače idu zajedno:

br. 2, 2009: Andre Breton: ŽAK VAŠE, Pisma iz rata

br. 15, 2011: Antonen Arto: NERVOMER, prepiska, itd.

br. 33, 2016: DADA: Tristan Cara, prepiska Cara-Breton, itd.

Hvala AGONU i srećno sa novim brojem!

Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao

a.

š a l j i   š t o   d a l j e

[blok45-lista] Benjamin na Ivisi (Ibiza, 1932–1933)

(Bilten anarhije/ blok 45 uređuje i piše Aleksa Golijanin)

U ovom žurnalu:

1. Valter Benjamin: Na suncu (1932) i Iskustvo i siromaštvo (1933)
2. Još neke nove verzije
3. Odjavna špica

Na suncu (In der Sonne, 1932), html, pdf, buklet

“Kažu da na ostrvu ima sedamnaest vrsta smokava. Trebalo bi – kaže čovek sebi, dok ide svojim putem, pod suncem – znati kako se zovu. Zaista, ne treba samo videti trave i životinje, kojima ostrvo duguje svoje lice, zvuke i mirise; ne treba samo videti geološke slojeve planina i različitih vrsta tla, u rasponu od prašnjavo žute do ljubičasto smeđe, sa širokom trakom cinabarita u sredini – treba, iznad svega, naučiti njihova imena… Bilo je očigledno da čovek koji je koračao zadubljen u misli nije odatle; izgledao je kao neko kome misli, kada ga zateknu negde na otvorenom, tamo kod kuće, dolaze samo noću. Zaprepašćeno se priseća da su celi narodi – Jevreji, Indusi, Arapi – izgradili svoja učenja pod suncem, za koje se njemu čini da ometa svako razmišljanje…”

“… Hasidi imaju predanje o onom svetu, koje kaže: tamo će sve biti namešteno kao i ovde. Tamo gde nam je soba, i tamo će biti soba; tamo gde spava naše dete, i tamo će spavati dete. Odeću koja sada nosimo na sebi, nosićemo i tamo. Sve će biti isto – samo malo drugačije. Tako je i sa maštom. Ona samo prebacuje veo preko daljine. Sve ostaje isto, ali veo podrhtava i pod njim sve neosetno postaje drugačije…”

*

Iskustvo i siromaštvo (Erfahrung und Armut, 1933), html, pdf, buklet

“… Ko još sreće ljude koji zaista umeju da ispričaju priču? Gde još od umirućih možete čuti reči koje traju i koje se prenose iz generacije u generaciju, kao prsten? Ko još može iskočiti s nekom izrekom, onda kada nam je ona potrebna? I ko se još uopšte bavi time da mlađima prenese nešto od svog iskustva?

“Ne, sada je već jasno: iskustvo je izgubilo na vrednosti, i to u onoj generaciji koja je između 1914–1918. morala da prođe kroz jedno od najstrašnijih iskustava u svetskoj istoriji…”

“Sa ovim strahovitim tehnološkim razvojem, čovečanstvo je pogodilo sasvim novo siromaštvo. Toj bedi odgovara košmarno obilje ideja, koje je doneo povratak astrologije i mudrosti joge, hrišćanske nauke i hiromantije, vegetarijanizma i gnosticizma, sholastike i spiritizma, koji su se raširili među ljudima, tačnije, potpuno ih preplavili. Naime, nije reč o pravoj obnovi već o galvanizaciji…”

“Osiromašili smo. Odrekli smo se svog ljudskog nasleđa, deo po deo, često ga ostavljajući po zalagaonicama, za stoti deo njegove vrednosti, u zamenu za bedni sitniš ‘savremenosti’…”

walter-benjamin-bukleti-pano

*

Oba teksta su dopunjena, između ostalog, i odlomcima iz knjige Hauarda Ajlenda i Majkla V. Dženingsa, Valter Benjamin: Kritička biografija (2014), o kojoj sam pisao u dva navrata prošle godine. Na sličan način sam dopunio i verovatno najčitaniji kraći tekst među bukletima, Kapitalizam i religija. Usput sam malo doterao taj prevod i ubacio još neke napomene.

Dva veoma različita teksta, nastala u istom ambijentu (Ivisa-Eivisa, ili, turistički, “Ibica”), u sažižućoj vrelini leta. Ostrva na kojima ih je pisao više ne postoje, to je sada nešto drugo, kao verovatno i ceo Mediteran (osim, možda, tu i tamo). Ali, uživao sam praveći buklete, na ovaj način, koji su u stvari male, fragmentarne monografije o nekim mestima i iskustvima. Možda uradim još neke njegove tekstove iz tog perioda.

Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao

a.

š a l j i   š t o   d a l j e

[blok45-lista] Majski FIJUK: petak, 6. V 2016, od 17h

(Bilten anarhije/ blok 45 uređuje i piše Aleksa Golijanin)

U ovom žurnalu:

1. Majski FIJUK
2. Odjavna špica

Opet samo kratko obaveštenje, pošto već znate kako to ide.

FIJUK sajam malih izdavača: petak, 6. maj 2016, CUK Imago, Dom Sindikata, ulaz iz Dečanske 14, od 17h, do zore.

Ulaz: 150 din, uz poklon po izboru, sa štanda FIJUK prodavnice.

(Ako dolazite samo na kratko ili da se vidimo, samo recite Milani, koja će biti na ulazu, da idete kod mene; ako tamo bude neko drugi, samo me pozovite. Štand anarhije/ blok 45 je direktno naspram ulaza, skoro u pravoj liniji, na drugom kraju sale.)

Od aprila, FIJUK se održava svakog PRVOG petka u mesecu. Opet sledi bogat program (pogledajte najavu), a biće i nekih novih izlagača, knjiških i drugih.

anarhija/ blok 45 će nastupiti s najskromnijim štandom do sada, ali ipak će nas biti. Kao što sam rekao u prošlom Žurnalu, zbog aprilskog FIjuka i dva anarhistička sajma knjiga, u Zagrebu i Beču, sve u mesec dana, iscrpeli smo sve mogućnosti, makar u ovom cugu. Nastavljamo čim malo konsolidujemo redove, dakle, uskoro.

Među bukletima opet ima noviteta, samo jedan doduše, ali vredan: Tristan Cara i njegov komad “Srce na plin”, iz 1921, čije je drugo izvođenje, 1923, označilo kraj pariske dade i početak nečeg novog. Prevod je već postojao (Branimir Donat, 1985) i to je bilo veliko iznenađenje. Doduše, sve je moralo da se sređuje, skoro iz početka, Donat je oborio sve rekorde u greškama na kratke staze (komad je relativno kratak, mala scenska igra), ali opet s nekim dobrim rešenjima i neodovljivim tonom, tako da sam sve radio u istom ključu. Na to sam se osvrnuo i u uvodu. Nije neka bomba, niti je izvorno bilo pisano s pretenzijama na večnost, samo su neki kasniji kritičari to malo naduvali, ali jeste neki dokument.

tristan-tzara-srce-na-plin-1921-naslovna

Time se i moje bavljenje dadom, u ovom naletu, polako privodi kraju. Biće još toga, ali sada pre svega treba srediti ono što je urađeno, dovršiti neke veće celine, davno započete – i ići dalje. Na štandu ću možda imati samo jedan primerak, ali sve možete pogledati ili preuzeti na stranici Porodične biblioteke.

Vidimo se sutra, na majskom FIJUKU!

Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao

a.

š a l j i   š t o   d a l j e

[blok45-lista] AGON (Beograd), br. 33: DADA

(Bilten anarhije/ blok 45 uređuje i piše Aleksa Golijanin)

U ovom žurnalu:

1. AGON 33, časopis za poeziju: temat o DADI i drugi prilozi
2. Arhiva AGONA (Žak Vaše, Antonen Arto, itd.)
3. AGON, Jurodivi, Knjižuljak, LOCUS SOLUS
4. Odjavna špica

Iz najave AGONA:

“Dragi autori & autorke,

novi broj
s vašim prilogom
je
online;

pozdravljam vas!”

(Bojan Savić Ostojić, 27. III 2016)

Agon-Knjizuljak-Jurodivi

AGON 33, temat o dadi:

Tristan Cara: “Manifest 1918” i prepiska sa Andreom Bretonom
Andre Breton: Tri teksta o dadi (“Za dadu”, 1920; “Posle dade”, 1922; “Dignite ruke od svega”, 1922)

Ostali prilozi: Prevedena poezija (Aleš Debeljak, Dejvid Gaskojn, Jacek Denel, Blaž Iršič) i Poezija (Marko Stojkić, Maša Seničić, Miodrag Danilović, Marija Grbić, Jasmina Mujkić)

Časopis AGON uređuje nekoliko mladih pesnika i pisaca, ali mislim da je njegov inicijator Bojan Savić Ostojić (1983), pesnik i prevodilac iz Beograda. AGON sam otkrio slučajno, još 2009, kada sam na internetu pronašao prevedena “Pisma iz rata”, Žaka Vašea (1919, sa predgovorima Andrea Bretona). To je bilo pravo iznenađenje. Da je neko to konačno preveo, da neko uopšte još mari za sve to… Neverovatno. Ali, istinito. A onda, par godina kasnije, 2011, još jedan udar: izbor iz prepiske i dela Antonena Artoa, pre svega njegov “Nervomer”. To je već bila ozbiljna stvar.

Ali, to je samo delić onoga što je AGON do sada preveo i objavio – pored poezije koju danas piše ceo taj krug ljudi okupljenih oko AGONA, iz cele bivše Juge. Tome je posvećeno još nekoliko njihovih ogranaka: blog JURODIVI i izdavačka kuća-udruženje KNJIŽULJAK, koja objavljuje prelepa mala izdanja poezije domaćih autora – i koja ćete, ako se ne varam, moći da vidite i na narednom FIJUKU.

Kao prevodilac, Bojan Savić Ostojić je uradio još neke značajne stvari, ali mislim da je među njima najvažnija delo jednog čudaka, o kome se kod nas do sada samo pisalo, prilično bojažljivo, a da se niko nije usudio da ga prevede: LOCUS SOLUS (1914; Službeni glasnik, Beograd, 2012), Remona Rusela (Raymond Roussel, 1877–1933; inače, najpoznatiji po delu “Impresije iz Afrike”, Impressions d’Afrique, 1910). Pravi deskriptivni delirujum, koji, između ostalog, nudi i neke ključeve za misteriju Marsela Dišana (za one koje to zanima, posle svega što je o Dišanu rečeno, često potpuno bez veze, ili makar tamo gde su se olako preskakli njegovi književni uzori). Ali, delo i autor važni i iz drugih razloga, koji su mnogo značili i nekim protagonistima ovog temata, naročito Bretonu.

Pre nekoliko godina sa Bojanom sam stupio u kontakt, koji se u poslednje vreme intenzivirao, raznim povodima, sada i zbog dade. Bojan je očigledno stari (mladi) znalac, a izbor koji ćete videti u potpunosti je njegova zamisao. Pitao me je da li može da uključi i moj predgovor za izbor Carinih tekstova i prevod njegovog “Manifesta 1918” – naravno! – i tome dodao neke zaista izuzetne priloge: prepisku između Care i Bretona, i tri teksta o dadi ovog drugog, kojima se pariska dada okončava i, makar s te strane, zaleće u novu avanturu, nadrealizam. (Još neke Bretonove priloge imate u bukletu “23 manifesta dade“.)

Bojan mi je pomogao i svojim sugestijama, u detaljima nekih drugih prevoda, naročito Artura Kravana i Care, tako da mu se još jednom od srca zahvaljujem!

Agon-Tzara-Simone-Kahn-Breton-1920

Vidite i sami s čime se ovde srećemo: mnogo sadržaja, razgranat fenomen, živa aktivnost, blago nestvarna, imajući u vidu trenutno stanje duhova, ne samo u Beogradu… ali, pre svega, baš u Beogradu! Nemoguće je sve to sada predstaviti detaljno. U stvari, hteo sam i ranije da pišem o njima, ali, pored svega onoga što sam sam radio, jednostavno nisam znao s koje strane da pođem; onda sam čekao ovaj trenutak, kada mi je Bojan poslao nezvaničnu najavu. I evo, kucnuo je i taj čas.

Izvanredno izdanje AGONA, odlično zaokružen temat – naročito prepiska između Care i Bretona! Zaista dragocen dokument, makar za one koji sve to prate malo ozbiljnije.

Hvala Bojanu i AGONU!

Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao

a.

š a l j i   š t o   d a l j e

[blok45-lista] Prvi prolećni FIJUK: ne sad u petak, nego 1. aprila

(Bilten Anarhije/ blok 45 urešuje i piše Aleksa Golijanin)

U ovom žurnalu:

1. Obaveštenje
2. Kud plovi ovaj brod? (“od svega samo znam – povratka nema”)
3. Odjavna špica?

Samo da skrenem pažnju: prvi prolećni FIJUK, sajam malih izdavača, održaće se u petak 1. aprila 2016, a ne sad 25. III. Sve se pomera s poslednjeg, na prvi petak u mesecu. Sve ostalo ostaje kao i do sada: CUK Imago, Dom sindikata, ulaz iz Dečanske 14, od 17-22 ili 23h, a onda noćni program, do zore.

Što se tiče anarhije/ blok 45, zahvaljujući podršci Bubašvaba presa, imaćemo štand i na Fijuku i u Zagrebu (nadam se). U stvari, odziv naposlednji žurnal, posvećen tome, bio je skoro nikakav, ali uz jedno veliko “skoro”: u obliku dve Bubašvabe (tačnije 3, od toga dve u jednom), koje pomažu od početka, i jednog starog drugara, koji pomaže od prapočetka. Ali, to nikako nije bila jedina podrška: sve se nastavlja zahvaljujući svima koji su do sada pomogli, u ovom ili onom trenutku, na ovaj ili onaj način. Tako smo išli iz Fijuka u Fijuk, bukleta je uvek preticalo, prilozi su omogućavali nove nabavke materijala i štampanje ili kopiranje, i samo tako smo ostali na nogama, do ovog kritičnog trenutka, kada je zbog prolećnog Fijuka i Zagreba (ASK 2016, kao prioriteta) trebalo uraditi veću količinu bukleta. I to je uspelo (za dlaku, ali je uspelo). Za Fijuk ćemo biti malo tanki, ali opet vidljivi, a za Zagreb ima sasvim dovoljno. Ipak, pošto se to sa bukletima ne svodi samo na priloge ili štampanje, nego znači i kompletnu izradu, koja doslovno proždire vreme i energiju, to će verovatno biti sve za ovu sezonu. Za dalje ćemo videti; možda se opet pojavimo tek krajem leta, a do tada samo tu i tamo. Ili nekako drugačije. Videćemo!
02-novi-bukleti-pano
Ovo je bio dobar cug, od novembra prošle godine do sada, distribucija se pomerila s mrtve tačke – ne nešto dramatično, ali to je ipak bio pomak – i to kada sam već mislio da je gotovo. Zato celo ovo iskustvo sa Fijukom i ljudima koji su ga pokrenuli smatram za jedno od presudnih, u sada već dugoj (i nadasve burnoj) istoriji anarhije/ blok 45. Pošto je reč o iskustvu, to ne mogu da dočaram onima koje ne zanima kako sve ovo nastaje, a ipak to prate i nešto mudruju ili čak izvoljevaju; ali, pričam zbog onih koje zanima. Nešto smo ipak uradili, rastrzano i sporadično, ali opet zajedno.

To me je podstaklo i da se više bavim samom formom bukleta, koja se još malo razvila, pri čemu se broj naslova drastično povećao; ne tek tako, čisto broja radi, nego iz dobrih razloga i prilično povezano. Ako smo se u prvoj seriji, od 2002. do, grubo, 2012, bavili opštim pretpostavkama i glavnim institucijama masovnog društva – te klopke u kojoj živimo i koju bi neki uporno da preurede, umesto da se čupaju iz nje kao iz govana – sada je reč o krizi same supstance: o našim životima i odnosima, o samom iskustvu, o onome što mu daje ili bi mu moglo dati ukus, draž, smisao, a što se našlo ugroženim u korenu i sa svih strana. “Kako uništeno ljudsko biće (ili tako oštećeno, rekao bi Adorno) može da se buni?”, pitao se Kamat. Može, ali zbog čega i s kakvim dometom? Šta se može očekivati od naših napora na promeni institucija, ako naše svakodnevno ponašanje, odnosi, razlozi i putanje kojima se krećemo ostaju isti? Šta to novo, a dobro, na bilo kom planu, mogu stvoriti isti stari ljudi, isti stari mi? Mi smo ono što radimo, to kako se realno ponašamo, kako zaista provodimo dan i noć, a ne samo ono što mislimo, kaže Godfri Ređo. Šta to znači? I o kakvom se ljudskom iskustvu i odnosima uopšte može govoriti, pri sadašnjem stepenu posredovanja (ili prosto, mešanja): tehnološkog, institucionalnog, administrativnog, ekspertskog? Svako za sebe, ko to još primećuje, misli da je iznad toga, pošteđen, u dovoljnoj meri, samo zato što nešto misli; ali, to je prvi simptom poremećaja. Pravo prevazilaženje – što je sada stvar i elementarne psihološke odbrane, upravo zbog onoga što tako zabrinuto primećujemo – podrazumeva “još jedan napor”, mnogo veće iskorake i rizike, ali i mnogo više pažnje, prema drugima, sebi, svemu što nam nešto znači ili nam se još obraća. Dakle, pravu posvećenost. Sve to je u ovom izboru tekstova bilo prisutno od početka, ali sada je ipak naglašenije.

01-novi-bukleti-pano

Kod sebe sam taj pomak u naglasku osetio kad sam uradio Tima Ingolda (naročito “San podarktičke noći”) i nešto ranije, kada mi je odjednom došlo da čitam… biografije! Najrazličitije, iako i dalje povezane, makar samo kroz mene samog (Kami, Landauer, Adorno, Benjamin, Orvel, Sati, Žari, Pazolini, Breton, itd.). Nije me zanimala tajna bilo čije genijalnosti, nego me povuklo bogatstvo tog iskustva, taj kvalitet, kakav se još mogao očekivati u paleo fazi moderniteta (neuporedivo manje ukupno posredovanje, a naročito tehnološko, tržišno i administrativno, o čemu, kao neko rođen 1963. i delom form(at)iran pre DOSa, Windowsa i mobilne telefonije, ipak imam neko iskustvo).

To je nit koja povezuje sve ovo, što su još neki dobro osetili. Sa dadom i situacionistima, u novom prolasku, vratio sam se korenima, konkretnim načinima za pravljenje kuršlusa u tom svakodnevnom režimu stvari, gde jedino i može doći do prodora. Tu već zalazimo na teren koji literatura ne pokriva, nema pouzdanih vodiča, ali bez svega prethodnog ne bih bio nigde. Sve to se ne može postići čisto intuitivno. Suviše smo razbijeni i izlupani, komunikacija skoro nikakva, a klasični sistem referenci izbrisan (na Fijuku me jedan momak, koji, reklo bi se, ipak čita, pitao: “A ko je to Pazolini?”; svršeni studenti humanistike, s kojima sam se sretao otkad radim sve ovo, koji sebe inače vide kao misleće i subverzivne, sada već ne tako mladi, i dalje ne shvataju zašto je za kritiku važan širi uvid u ljudsko stanje i kakve to veze ima sa Remboom, dadom, Satijem, mitom o Orfeju ili “Burom”; o iskustvima ljudi iz komunalističkih kultura, da ne pričam). Kada te veze puknu, nemate ono što premošćuje osobe i generacije, nemate više s kim da pričate ili se to drastično proređuje. (Tu je, istina, novi sistem referenci, koji gravitira oko “popularne kulture”, mnogo inkluzivniji od klasičnog, ali koji, u najboljem slučaju, može da posluži samo kao polazna tačka ili lakši narkotik u nekom odnosu; i sam tako umem da se izgubim u priči o filmovima ili bendovima, u sada već šizofrenom rasponu, od gliter-roka do This Heat, ali, kao glavni program, to je čista propast.) Potrebni su pomoć, podsticaj, još neko ljudsko viđenje. To je jedino i prirodno; razvijamo se kroz interakciju s bližnjima, okruženjem, itd. Upravo to je sada ugroženo, ali toga još ima; između ostalog, i po nekim knjigama. To treba shvatiti kao oblik druženja. “S kim si, takav si.” Ne ide sve baš tako, kao po receptu, ali opet nije nikakva greška ako se ta veza shvati doslovno. Najzad, znamo da u nekim slučajevima to treba shvatiti i kao upozorenje. (Ljudi čitaju razne stvari, svašta im pada na pamet, neki toliko odlepe da postaju čak i liberali, nesporazumima nikad kraja, itd.)

I sada ima nekih noviteta, u tom duhu, s tim da će za Zagreb “novo” biti praktično sve od kraja 2014. na ovamo.

debord-chtcheglov-kontinent-kontreskarp-buklet
Bio je to mali osvrt na neka iskustva, sa elementima autobiografije, ali nastavljamo dalje, bez osvrtanja, naglavačke. Sledi podsećanje na prvi prolećni Fijuk, 1. aprila 2016.

Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao

a.

š a l j i   š t o   d a l j e

[blok45-lista] Velika prolećna akcija Bubašvaba presa i nova izdanja Regionalnog Kluba dada

(Bilten anarhije/ blok 45 uređuje i piše Aleksa Golijanin)

U ovom žurnalu:

1. Nova izdanja Reginalnog Kluba dada (Teo van Dusburg, Kurt Šviters, pariska dada)
2. Razni vidovi pomoći i uključivanja u aktivnosti Bubašvaba presa
3. Neposredni povodi: prvi prolećni FIJUK (kraj marta) i Anarhistički sajam knjiga u Zagrebu (ASK 2016, 8–10. IV)
4. Odjavna špica

“Život je fantastičan izum.” (Teo van Dusburg)

“Ako vam ikada uspe da se oslobodite, DADA će prijateljski škljocnuti čeljustima. Ali, ako se otarasite stenica, samo zato da biste zadržali svoje vaške, DADA će morati da vas pospe svojim praškom za bube.

DADA je veoma zadovoljna.” (Žorž Ribmon-Desenj)

Pre svega, par novih naslova. Pošto je u izgledu jedna veća antologija dade (još neizvesna, ali moguća), radim na tome punom parom, dok se okolnosti ne promene. Ali, to je, pre svega, moj mali omaž nečemu što je presudno uticalo na mene, još od srednje škole, i vodilo me ka svemu ostalom; čak sam i antropologiju otkrio preko dade i nadrealizma, a ne nekako drugačije. Zato dadu gledam ko rod rođeni i nastavljam da se družim s njom (najzad, s kim si, takav si), samo što ovog puta gledam da što više toga dobacim dalje od sebe, u nekom pristupačnom obliku. Sadržaj ne razblažujemo.

theo-van-doesburg-sta-je-dada-1923-1

1. Teo van Dusburg: “Šta je dada”? (“Wat is dada?”, 1923, originalno na holandskom, ovde prevedeno s engleskog i francuskog) + Kurt Šviters, “Teo van Dusburg i dada” (1931); sve u jednom fajlu, odnosno bukletu. Kontekst je i velika holandska turneja dade, tokom zime 1923, o čemu ovde imate jedan prilog; ako imate živaca za te youtube prezentacije, s jakim američkim naglaskom i pospanim akademskim gostima, vredi pogledati, u stvari je dobro urađeno.

litterature-13-dvadeset-tri-manifesta-buklet

2. Časopis Litterature br. 13 (pariska dada): “Dvadeset tri manifesta pokreta dada” (u celini), maj 1920. (pdf, da odmah bacite pogled, i buklet)

Antologijska izdanja, pravi dokumenti dade i svog vremena, ali sa još živim jezgrom. Inače se ne bismo baš toliko bavili time. Sve tri pojave su ovim tek okrznute: Teo van Dusburg, jedna od najživopisnijih i najsvestranijih ličnosti koje su se pojavile u svetu dade; Kurt “Merz” Šviters, dada galaksija za sebe i Teov veliki drugar (i Arpov, Hausmanov, itd.); i pariska dada, cela jedna flora i fauna, u koju tek treba zaroniti. Pogledajte buklete; računajte da su to radne verzije; neki detalji će se možda menjati (male prevodilačke dileme), ali i ovako je sasvim dobro ispalo.

theo-van-doesburg-sta-je-dada-1923-2 litterature-13-dvadeset-tri-manifesta-spread

A sada, Bubašvaba pres. Velika prolećna akcija.

Treba, naime, odštampati i pripremiti jednu veću količinu bukleta, za dve prilike koje nas očekuju krajem marta i početkom aprila. Ako ne bude za obe, da bude makar za tu drugu. Reč je o prvom prolećnom FIJUKU (poslednji petak u martu) i Anarhističkom sajmu knjiga u Zagrebu (ASK 2016), koji traje od 8–10. aprila.

Cela stvar je prilično zahtevna; možda i prezahtevna. Ali, da probamo. U Zagreb bi svakako trebalo otići, iako to zavisi i od drugih stvari. Tamo sam prvi put i izložio buklete, koje sam počeo da radim 2012, posle otvaranja srpskohrvatske Anarhističke biblioteke, koju su pokrenuli prijatelji iz Istre, koje sam upoznao baš tamo, na ASK 2012. Od tada se to sa bukletima pokazalo kao ključni manevar. Sada bi u Zagrebu trebalo predstaviti i ove nove stvari, iz poslednje dve godine, kojih ima prilično mnogo. Ali, kao što sam par puta objašnjavao, sve to sa bukletima je veoma teško raditi u kontinuitetu: to je najskromniji, ali i najskuplji oblik štampe, zahtevan i iz drugih razloga. A opet, ako se troškovi i posao malo rasporede, a naročito ako se nešto uradi i o tuđem trošku – naime, o trošku firmi i institucija u kojima radimo, pri čemu time baš i ne treba gnjaviti upravu ili manje zainteresovane kolege – eto one komparativne prednosti koja Bubašvabu pres izdavaja iz mora drugih opcija.

Evo kako se može pomoći ili direktno uključiti u aktivnosti Bubašvaba presa:

1. Štampa ili kopiranje bukleta, probranih naslova (u dogovoru sa mnom), u nekom broju, koliko se može, o tuđem trošku. Ovo se pre svega odnosi na one veće buklete, praktično knjige (Debor, Cara, Arp, Kami, Adornovi “Snovi”, Rotko, Pazolini, itd.).

2. Štampa ili kopiranje bukleta u kućnim uslovima, u dogovoru sa mnom ili po sopstvenom izboru, kao što je to bilo s dvoje redovnih čitalaca Žurnala: naime, došli smo do toga da svako, kome to odgovara, može da sam izabere nekoliko naslova (svejedno kog obima) i odštampa ih u po par primeraka. Dakle, da sam bude pomalo urednik ili urednica. Kopije donese na sledeći FIJUK ili kako se dogovorimo. I na taj način sam dobio nekoliko naslova, u po nekoliko primeraka, što je značajno pojačalo štand anarhije/ blok 45 na poslednja dva FIJUKA, za koja inače nisam stigao da se čestito pripremim.

3. Prilozi, za kopiranje i druge troškove. Bilo je i toga, na inicijativu par čitalaca Žurnala. Spas. U tom slučaju, samo odštampam “mastere” i nosim na kopiranje. A ako ovog puta prilozi u živoj valuti premaše sva očekivanja, neći ni da izlazim iz busa u Zagrebu, nego pičim pravo za Rovinj. Siguran sam da ćete to razumeti.

(Samo što sam ovo napisao, stiže poruka iz Zagreba! Mario javlja da ću ipak morati da se nacrtam tamo, kako znam i umem.)

To su glavne opcije, možda nam usput sine još nešto, ali opcija 1. je svakako najbolja, makar s bubašvaba stanovišta.

Ova stvar je hitna. Iako je mart tek počeo, vremena u stvari nema.

Razmislite, javite! Da probamo, da vidimo koje su nam mogućnosti.

Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao

a.

š a l j i   š t o   d a l j e

[blok45-lista] Kabare Volter: 5. II 1916. – 5. II 2016. – …

(Bilten anarhije/ blok 45 uređuje i piše Aleksa Golijanin)

U ovom žurnalu:

1. Kabare Volter (danas je taj dan)
2. Odjavna šica

Cirih, februar 1916:

Hugo Bal i Emi Henings, bez prebijene pare, iznajmljuju krčmu “Holandska mlekara”, u ulici Šipgelgase br. 1, tako što su ubedili vlasnika da će njihov umetnički program povećati prodaju piva i kobasica. Možda su znali kome se obraćaju, možda ih je vodio prst sudbine: ko zna kako bi njihov predlog prošao kod nekog starosedeoca, ali vlasnik “Mlekare” bio je Jan Efrem, dođoš i bivši pomorac, koji se, pod stare dane, nasukao u Cirihu, gde je sigurno našao mir, ali u dozi koja je za jednog sina mora i vetra morala biti prevelika. Možda je u predlogu to dvoje izgladnelih umetnika (pisac, pozorišni reditelj i pijanista Bal; i kabaretska pevačica, pesnikinja, povremena prostitutka i falsifikatorka putnih isprava, Emi), koji ni sami sebi nisu zvučali naročito ubedljivo, osetio dašak avanture. Verovatno ima nečeg i u činjenici da je tokom 1915. na istom mestu radio i prvi ciriški književni bar, “Pantagruel”. Pored toga, g. Efrem je plovio Južnim morima i odatle doneo mnogo “crnačkih” stvari – koje su, kao što znamo, budućim dadaistima bile tako drage; jednom prilikom je čak korigovao neke Hilzenbekove “crnačke” stihove, da bi sve bilo “vernije”, što je on smatrao za važan kvalitet. Zašto samo “umba, umba” (što je u početku bio Hilzenbekov krajnji domet)? Pazi ovo: “Trabadja La Modjere – Magamore Magagere – Trabadja Bono.” (Odatle, do “blago bung – blago bung – bosso fataka”, samo je jedan korak.) U svakom slučaju, pristao je, bez mnogo ubeđivanja. Hugo Bal je 2. februara, u lokalnim novinama, najavio otvaranje “Umetničkog bara Volter” (Künstlerkneipe Voltaire) i pozvao mlade umetnike da donesu svoje radove i ideje. Sa nekima su već bili u kontaktu, a 5. II, na dan otvaranja, pojavilo ih se još nekoliko. Sve je moglo da počne.

Hugo-Emmy-1915-Munich

Hugo Bal, iz dnevnika, Bekstvo iz vremena (1927):

“5. II 1916. Mesto je bilo krcato; mnogi nisu imali gde da sednu. Negde oko šest sati uveče, dok smo užurbano uramljivali i postavljali futurističke plakate, naišla je jedna delegacija, sastavljena od četiri mala čoveka, istočnjačkog izgleda, s portfolijima i slikama pod miškama; neprekidno su se klanjali, veoma učtivo. Predstavili su se: Marsel Janko (Marcel Janco), slikar, Tristan Cara (Tzara), Žorž Janko (Georges Janco) i četvrti gospodin, čijeg imena ne mogu da se setim. Tu se zatekao i Arp (Hans Jean Arp), s kojim sam mogao da se razumem bez mnogo reči. Na zidu su uskoro visili Jankov raskošni “Arhanđel” i druge lepe stvari, a Cara je iste večeri čitao neke stihove, u tradicionalnom stilu, koje je vadio iz raznih džepova svog sakoa, na prilično šarmantan način.

CV-1915

6. II. (…) Bilo je mnogo Rusa. Osnovali su orkestar balalajki, od nekih dvadeset članova, i hteli bi da redovno nastupaju.

11. II. Došao je i Hilzenbek (Richard Huelsenbeck). Zalaže se za snažniji ritam (crnački ritam). On bi najradije zabubnjao književnost u zemlju.

26. II. Sve je obuzela neka nepoznata pomama. Mali kabare samo što ne popuca po šavovima i pretvara se u igralište za najluđe emocije.

11. III. Hilzenbekov recital u devet. Dok ulazi, u ruci drži bambusov štap i povremeno zamahuje njime. To razdražuje publiku. Misle da je arogantan i zaista tako izgleda. Nozdrve mu podrhtavaju, obrve mršte. Njegov ironični smešak je pomalo umoran, ali suzdržan. Čita, uz pratnju velikog bubnja, i viče, zviždi, smeje se. (…) Njegova poezija je pokušaj da se jasnom melodijom celine ovog neizrecivog doba obuhvate sve njegove provalije i naprsline, sva njegova izopačena i ludačka vedrina, sva njegova buka i isprazna graja. Gorgonina glava neobuzdanog užasa osmehuje se usred fantastičnog sunovrata.

12. III. Sredstvo za udaljavanje je sam život. Budimo potpuno novi i inventivni. Ispisujmo život iznova, svakog dana. Ono što slavimo je u isti mah lakrdija i pogrebna misa. (…) Naše debate su strastvena potraga, svakim danom sve očiglednija, za specifičnim ritmom i zakopanim licem ovog vremena. Za njegovim temeljima i suštinom; za mogućnošću da se oni dosegnu, ožive. Umetnost je samo prilika za to, metod.

Sve dok ceo grad ne padne u trans, kabare nije ispunio svoju svrhu.”

itd.

Tristan Cara, Ciriška hronika (1920):

“1916. — Kabare je trajao šest meseci, svake noći bacali smo tritonus grotesknog boga lepote svakom gledaocu pravo u lice, i taj vetar nije bio blag — savest mnogih beše uzdrmana — opšti metež i solarna lavina — vitalnost i mirni kutak nadomak mudrosti ili ludila — ko može reći gde je granica? — mlade kćeri polako odlaze i gorčina se gnezdi u stomaku porodičnog čoveka. Reč je rođena niko ne zna kako DADA DADA zakleli smo se na prijateljstvo na novu transmutaciju koja ne znači ništa i koja je bila najmoćniji protest, najintenzivnija oružana afirmacija spasenja sloboda psovka misa borba brzina molitva smirenost privatna gerila negacija i čokolada očajnika.”

*
Tek toliko da malo zastanemo i podsetimo se.

Sada se o tome već priča na sve strane. Pre nekoliko nedelja, Google je obeležio i 127 godina od rođenja Sofi Tojber-Arp (koju su švajcarske monetarne vlasti prethodno stavile na novčanicu od 50 franaka). Ne bi me čudilo da i sada osvane neki baner posvećen dadi. (Pišem ovo 4. II, kasno noću, strepim šta će doneti jutro…) U Cirihu je sve u tom znaku. Setili se na vreme i sada od toga prave turističku atrakciju, za celu godinu, možda i duže. Današnji Cabaret Voltaire, Komitet dada-100, Kunsthaus (ciriški muzej moderne umetnosti, koji ovih dana organizuje i dada-maskenbal…), gradske vlasti, Credit Suisse, svi sada rade na tome. Ali, to se moglo očekivati. (Samo ne mogu ili ne želim da zamislim kako bih se osećao da sada banem tamo; godine 2013, uz sav nemar lokalnih ljudi, koji su se sada bacili na posao, i sve sitne i komične malere, ipak je bilo bolje.) Spoljašnje, formalne manifestacije dade, toliko su živopisne, razuđene i bogate, da prosto mame na drndanje (“rekuperaciju”), od ovih zvaničnih komemoracija, do raznih izdanja “neodade” i uvek “novih” tumačenja, koja ponavljaju jedno te isto. (Dada kao, uprkos svemu, “umetnička stvar”; dada je to svakako bila, čak i kada je sve dovodila u pitanje, ali to je kod nje bila polazna tačka, a ne samo sebi cilj; cilj je bio novi kvalitet ljudskog iskustva, novi život, a ne oplemenjivanje sektora “umetnosti” novim mogućnostima, da bi stara podela rada mogla da se nastavi; time ćemo se još baviti). Doduše, kad ta mala gungula prođe, ostaće makar jedna dobra stvar: Kunsthaus je najavio “rekonstrukciju Dada globusa” (Dadaglobe), Carine neostvarene antologije dade, koja se bazira na njegovoj ličnoj kolekciji dokumenata i radova. To će više biti slikovnica, za ljubitelje retkosti, ali dobro je da i to bude dostupno.

CV-2013

Ne znam šta sledi ovde kod nas, sigurno će biti nekih osvrta i retrospektiva, verovatno skromnijih od onog cirkusa u Cirihu, ali to sada nije toliko važno. Nastavljamo dalje, po nepostojećem planu i programu, ali sa dada-povetarcem u jedrima. Uskoro slede još neki tekstovi, a ima naznaka da će se nešto od toga pojaviti i u knjiškom obliku. Šta, kada, kako, nemam pojma, ali nije isključeno. Radimo na tome.

Pogledajte malo šta smo do sada uradili, pogledajte buklete, vidite da li tu ima nečeg za vas i da li možda želite da nekako doprinesete. Poziv za prevođenje s francuskog i nemačkog dalje stoji – kao i ostalo što sam napisao u onoj napomeni koja stoji na sajtu (februar 2015).

“Dada je stanje duha, nezavisno od svih škola i teorija, koje se obraća samoj individualnosti, a da je pri tom ne oštećuje. Dada se ne može svesti na principe. Pitanje ‘Šta je dada?’ je nedadaističko i štrebersko. Dada se ne može shvatiti, dada se mora iskusiti. Dada je neposredna i očigledna. Ako si živ, onda si dadaista.” (itd., Rihard Hilzenbek, En avant dada, 1920)

Ima tu još mnogo toga, stvarno su bili dobri, šteta bi bilo da se to ne predstavi malo opširnije.

Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao

a.

š a l j i   š t o   d a l j e

anarhija/ blok 45

[blok45-lista] Prvi ovogodišnji FIJUK (petak, 29. I 2016)

(Bilten anarhije/ blok 45 uređuje i piše Aleksa Golijanin)

U ovom žurnalu:

1. FIJUK 2016.
2. Odjavna špica

FIJUK SAJAM MALIH IZDAVAČA

29. I 2016, petak, od 17h do zore

IMAGO CUK – Centar Urbane Kulture
Dom sindikata, ulaz iz Dečanske 14

(iz programa)

Mali izdavači vas pozivaju u CUK Imago na prijatno druženje 29. januara, od 17h, u Dečanskoj 14.

Najveći broj izlagača do sada, strip radionica s Wostokom, izložba Miroslava Lazendića, u Fijuk bioskopu “Undergrad”, sitoštampa uživo na tekstilu “Greed Graphic”, “Aparatčik poluproizvodi” krpi vašu garderobu na “Bagat” Danici, Nastupaju Bitef Smrti i Ex Miša, Mr Caki Zadužen za dobru atmosferu do kasno u noć.

Ulaz 150 dinara, a uz plaćen ulaz dobijate poklon po izboru sa Fijukovog štanda posebno postavljenog za tu priliku.

(Pogledajte kompletan program i spisak izlagača na stranici FIJUK prodavnice.)

FIJUK-Sajam-2016-01-CUK-Imago

*

anarhija/ blok 45 će ovog puta nastupiti u nešto skormnijem izdanju, iako to na prvi pogled neće biti tako upadljivo. Nije bilo vremena za doštampavanje bukleta uz pomoć Bubašva presa, osim pomalo. Ali, to je, kao i ranije, bilo spasonosno, tako da će štand opet biti pun ko oko.

Na pomolu su i razne nove stvari. Zbog FIJUKA sam opet zaronio u sve te tekstove i bolje video šta fali ili šta bi još trebalo raditi; uopšte, bolje sam osetio i sadržaj i formu bukleta, na kojoj sada počiva distribucija anarhije/ blok 45. Osetili su i drugi, ima novih predloga, videćemo kuda sve to vodi. Ali, ono glavno se već desilo: pomak s mrtve tačke. Isti nemogući uslovi, oni “objektivni”, ali uz ljudski faktor – FIJUK ljude, “Bubašvaba pres”, “Bubarusa papirna galanterija & kancelarijski materijal d.o.o.” i druge – koji pomera planine svakodnevne apatije i inercije.

Fijuk-sajam-2016-01-2

U principu, imajte u vidu da se FIJUK, sve dok ovaj prostor stoji na raspolaganju, održava svakog poslednjeg petka u mesecu. Tako će verovatno biti i u februaru, kada bi, iz više razloga, i štand anarhije/ blok 45 trebalo da ponovo osvane u zasićenom, gala izdanju. Tu će biti potrebna malo šira mobilizacija, o čemu ću vas obavestiti na vreme.

Teško je reći kako će biti ovog puta, sada je kritična faza, duboka zima, svi smo još ošamućeni i dekintirani, itd. Ali, dođite, pogledajte prostor i ljude, proverite da li sebe i ono što radite vidite tamo.

Fijuk-sajam-2016-01-1

Pratite situaciju na stranici FIJUK prodacnice.

Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao

http://anarhija-blok45.net1zen.com/

a.

š a l j i   š t o   d a l j e