Category Archives: smrt

Tusta R.I.P.

“… nemam za čim da tugujem, ovdje se samo luduje
i ako odem, otićiću zauvijek…”

KUD Idijoti su bili bend uz koji sam odrastao. Bend koji je koliko pulski isto toliko bio i subotički. Naš. Bend uz čije sam ljubavne pesme proživeo prve ljubavi. Bend čije su me pankerske pesme duhovno odredile. “Ma šta mi uradili, ma šta govorili, ja sjećam se” svirke u Bunjevačkom kolu, svirke u cirkuskoj šatri u dvorištu Sinagoge, Longplejki Bolivia R’N’R i Mi smo ovdje samo zbog para koje su mi poštom stigle u JNA — VP Postojna, demo snimaka, Maje, kina Zagreb, Darwila i tog glasa koji je zvonio kao lud kad su svi ostali umukli… jer, “kad srce radi bim-bam, bam-bam-bam, sve drugo je manje važno, svaka fontana sreće je premala za mene…”

Hvala, matori, na parčetu divne mladosti.

In memoriam: Goran Popović – Coga (1964 – 2012)

Upravo sam saznao da je danas, 4. oktobra 2012. godine, iznenada preminuo naš drug Goran Popović – Coga.

Gubitak je strašan. Čovek koji je živeo tiho, šetao, vozio bicikl i fotografisao, otišao je isto tako tiho. Sâm u bolničkoj postelji. Smrt kosi, odjednom, sva naša nadanja, ljubavi, snove i želje. Sve naše žudnje, preispitivanja, kajanja. Prekida nas u sred rečenice, dana, u pola koraka.

Ipak, Coga nam je pokazao da u životu, dok smrt ne dođe po nas, možemo da budemo krojači svoje sudbine. Pokazao nam je da je iskorak ka slobodi moguć. Da izvan ovog zlatnog kaveza postoji široko slobodno nebo. Da je neoprostivo biti kukavica, iako se hrabrost često proglašava glupošću.

Bio je talentovan fotograf. Ćutljiv čovek. Dobar čovek.

Nedostajaće nam.

Wanna go for a ride?

20120206_002

Deathmobil (Novo groblje, Beograd)

Nevezano: pizde su mogle da oslobode ljude od plaćanja putarine dok traje ovaj kijamet pogotovo što su lokalni putevi jedva prohodni pa si prisiljen da ideš usranim koridorom.

Irena

Prošlo je dve godine… a svet je i dalje rupa zla. S tobom bi to, možda, lakše podneli.

Zauvek si u našim srcima, Irchi.