PROCEDURA

Intervju: Douglas Rushkoff

photo: Johannes Kroemer

Douglas Rushkoff je profesor, pisac, dokumentarista, media guru koji se fokusira na to kako ljudi, kulture i institucije stvaraju, dele i uzajamno utiču na svoje vrednosti. On vidi “medije” kao predeo u kojem se ta interakcija odigrava, a “pismenost” kao sposobnost da se u tome svesno učestvuje.

Njegovih deset knjiga o novim medijima i popularnoj kulturi je prevedeno na više od trideset jezika. Cyberia, Media Virus, Playing the Future su neke od njih. Rushkoff je takođe napisao romane Ecstasy Club i Exit Strategy, kao i grafičku novelu (strip) Club Zero-G. Napisao je i seriju stripova za Vertigo pod nazivom Testament, a povod za ovaj razgovor je knjiga o pogledu na korporativnost koja se zove “Life Incorporated”.

Napisao dva nagrađivana dokumentarna filma u kojima je bio narator – The Merchants of Cool koji se bavi uticajima korporacija na kulturu mladih i The Persuaders koji govori o prenatrpanom svetu marketinga i novim pokušajima da se prevaziđe otpor potrošača.

Kolumnista je u mnogo online i offline medija (Arthur, The NY Times, Time, Guardian, Discover Magazine), domaćin radio emisija (CBS Sunday Morning, Media Squat) i gost bloger na najpopularnijim blogovima (boingboing) itd itd.

Rushkoff je i profesor, uskoro PhD. Neumorno predaje, radi u više bordova raznih medijskih organizacija i neprofitnim organizacijama za nove medije i medijsku pismenost. Služio je kao savetnik Komisije za Svetsku kulturu pri Ujedinjenim nacijama. I tako dalje, i tako dalje (gomila škola, disertacija, post-graduate fellowshipa…). Klavijaturista je u industrijal bendu PsychicTV.

Njegova nova knjiga Life Incorporated govori da se ovo nije desilo samo od sebe.

O knjizi, korporacijama, novcu i šansama za ljudski rod, Douglas Rushkoff govori za Proceduru.

Zoran Trklja: Recite nam kako ste došli na ideju za knjigu Life Inc. i koje teme ona otvara?

Douglas Rushkoff: Počeo sam kada sam shvatio da je novac medijum. Baš kao knjige ili televizija i slično. Razlika je da smo pogrešno shvatili da je novac koji koristimo, a to je centralizovana valuta – jedino moguće monetarno rešenje. To je kao kada bismo mislili da televizija može da proizvodi samo sitkome, ali postoje i vesti, filmovi, sport… Želeo sam da pokažem ljudima da novac koji koristimo ima pravila koja nas čine pohlepnijima samim svojim dizajnom (ne grafičkim, prim. procedura).

Shvatio sam da su ljudi oko mene opsednuti tržištem, da su uplašeni i da im je sve gore i gore. Oni bi morali da shvate da se ne nalaze u stvarnom svetu već u igri dizajniranoj od strane određenih ljudi u određenom trenutku u istoriji. Dizajneri te igre su odavno mrtvi, ali mi i dalje živimo u njihovom svetu, njihovoj ekonomiji.

ZT: Dakle, vi kažete da je novac, da su banke, korporacije itd, pravila, ili da kažem koncepti, savremenog života, zapravo niz pronalazaka (izmišljotina) koji su omogućila bogatima da centralizuju valutu i bogatstvo, ne bi li ih sačuvali ili čak uvećali. To zvuči prilično pohlepno i nepravedno. Kako je moguće da milijarde ljudi i dalje poslušno igra taj konzumeristički “ruski rulet”?

DR: Da. Mi to radimo zato jer ne znamo ni jedan drugi način. Mi smo naučeni da su ova ekonomska pravila – prirodna pravila (zakoni). Ali nisu uopšte. Najjednostavnije:

1. Novac nije deo prirode, da bi mogao da se proučava naukom kao što je ekonomija, već je izmišljotina sa specifičnom namenom. Centralizovana valuta je jedna vrsta novca – novca koji nema nameru da promoviše transakcije već ima nameru da promoviše akumulaciju kapitala. On služi spekulativnoj ekonomiji i zapravo isisava bogatstvo iz prave ekonomije. Uz njega (centralizovan novac) kriza banaka je bila neizbežna.

2. Bankarstvo je najveća industrija našeg društva, a dug je naš najveći proizvod. To je neodrživo. Moramo da stvorimo vrednost kako bismo učestvovali u ekonomiji.

3. Korporacije nikada nisu nameravale da promovišu trgovinu, nego su nameravale da je spreče. Krajem srednjeg veka narod Evrope je bio prosperitetan izvan našeg poimanja. Radili su manje, živeli bolje i bili čak i višlji nego što smo mi. Ali bogati su siromašili i bili su ugroženi od narastajuće srednje klase. Kao odbranu svojih interesa izmislili su korporacije kako bi sprečili da ljudi između sebe trguju direktno. Korporacije su bile samo monopolske organizacije za koje su svi morali da rade. Postalo je nelegalno da se dobra uzgajaju i prodaju direktno drugim ljudima. Zbog toga je Amerika imala revoluciju.

4. Razvitak ugovornih korporacija i centralizovanog novca je izazvao kugu; najprosperitetniji vekovi su završili u ekonomskoj pustoši i doveli do smrti pola stanovništva Evrope.

5. Što više novca pravimo, zapravo stvaramo više duga. Završavamo porobljeni, baš kao i korporacije, sopstvenim dugovima. To čini da se i sami ponašamo kao korporacije.

Jednom kada ljudi shvate ovo, biće u boljoj poziciji da ponovo izgrade alternativne ekonomske strukture koje su služile ljudima tokom mnogo vekova.

ZT: Dakle, postoji li neki izlaz? Gde je odgovor? Da li mislite da ljudi imaju hrabrosti i petlje da urade nešto što će im poboljšati živote i učiniti ih srećnijim? Da li imate veru u ljude kao što oni veruju u novac?

DR: Ljudi će verovatno biti motivisani sopstvenim bolom i glađu. Monetarni sistem nije represivan po defaultu, kao diktator. On koristi propagandu više nego oružje. Naposletku, ljudi će osećati glad u svojim stomacima, a to je mnogo veći diktator nego reklame. Ako možemo da izbegnemo da stavimo fašistu za predsednika ili da izbegnemo da se ubijamo međusobno, onda ćemo biti primorani da istražimo nove načine da dođemo do hrane ili skloništa – osnovnih stvari koje nećemo moći da priuštimo u korporativnom sistemu.

Samo tada ćemo moći da istražimo mogućnosti alternativnih valuta, razvijajući “ekonomiju poklona”  i pronaći način kako da uradimo stvari jedni za druge koji neće obuhvatiti centralno izdatu valutu.

Trebali bismo da imamo uspeha ako korporativne sfere ostanu paralizovane dovoljno dugo. Trgovina i društvena zajednica se uzajamno jačaju ako im je dozvoljeno da se dese. Nama je trgovina uskraćena i kao rezultat smo dobili društvene zajednice koje nisu uspele. Naša sposobnost da međusobno poslujemo nam je oduzeta legislativom. Kako budemo preuzimali kontrolu nad lokalnom trgovinom, videćemo put ka društvenoj zajednici, a ne put koji nas vodi od nje.

ZT: Slušao sam nekoliko podcasta vašeg radio showa “Media Squat” na WFMU – “našoj poslednjoj najboljoj nadi za radio talase”, i primetio sam da u emisiju zovete prave ljude koji rade prave stvari, “praxis” ljude, ljude koji su organizovani na nekom društvenom, zajedničkom angažmanu. Recite nam nešto više o tim ljudima, i o činjenici da je organizovanje na plemenskom/društvenom nivou esencijalno u održavanju kvaliteta naših mikrookruženja.

DR: Pa, zovem te ljude da nam pokažu da je moguće. Da je lako. To nisu super ljudi (übermensch). To su samo ljudi koji rade stvari. Većina nas, zapravo, ne radi ništa. Idemo “na posao” i, u suštini, ne radimo ništa što stvara vrednost, ili što nekome stvarno pomaže. A ni ne znamo kako je u stvari lako raditi stvari. Kao pokositi travu, ili pomoći bolesnoj osobi, ili izgraditi održiva energetska postrojenja i tako dalje. To je vrlo lako – mi smo uveravani da su nam potrebne velike koompanije da se brinu o nama, ali one nam nisu potrebne.

Ali da, moramo da dopremo jedni do drugih i radimo stvari skupa. Moramo da razmenjujemo dobra i poslujemo međusobno. Moramo da izmenimo zakone tako da nam dozvole da trgujemo međusobno, umesto samo sa monopolskim industrijama.

ZT: Dakle, Jedan može da napravi promenu samo ako je on/ona jedan od mnogih koji rade zajedno?

DR: Ne znam da li je potrebno da radimo u grupama, u nekom komunističkom smislu. Mislim da neke aktivnosti zahtevaju više od jedne osobe. Lakše je obrađivati zemlju u grupi nego sam. Ili napraviti avion.

Ali, moramo da prestanemo da sebe posmatramo kao individue u međusobnom takmičenju za oskudne resurse. To je iluzija stvorena od strane kreatora centralnog tržišta.

http://www.rushkoff.com/
http://lifeincorporated.net/
Life Inc. on Procedura

Send article as PDF to