12° oblačno

krivi smo i šuplji
poput odžaka koji teturaju
po podbarskim trulim krovovima
gledamo za zapregama i rikšama
koje klize po novom asfaltu
izbegavajući njihanje širokih
autobuskih guzica
na svako toliko
crkve udare u zvonjavu
koja poput sećanja na bolje dane
odjekuje u praznim glavama pastve
noću budni slušamo pesmu pijanih bandi
kojima urlik rađa bivstvo
a noć ih svojom prazninom vara
da svet njihova je ostriga
kupamo se u žutoj kiši
koja natapa glinu naših budućih postelja
srećni smo zbog jeftinog korenja
zdravlja i svih budućih pijanstava
dok od teškog ljubavnog jada
vajamo zidove tople izbe
veseli nas dečiji smeh
lelujanje s pomoćnog točka na točak
nemoćni smo pred plačom nepravde
bolno svesni sizifovskog tereta
kujemo planove i krećemo na put
dok iz vedra neba tuku gromovi
po minskom polju neizvesnosti
jedrimo u mestu
šetamo u krug
sebični ko i svi drugi
zaboravni ušuškani
na korak od sreće
na dva od smrti
pa ko kolko izdrži

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>