Anonimusi na izložbi

Pošto živimo u blokovima, nismo nikako želeli da propustimo izložbu u kineskom tržnom centru u bloku 70 (novija zgrada, kraj benzinske stanice), pod nazivom PRELAZI, a u sklopu akcije “Program za decentralizaciju kulture” koju sprovodi ekipa pod zajedničkimm imenom anonymous said.

Za razliku od prepunih kineskih butika, ova izložba se podičila sa tek nekoliko (šest) postavki/instalacija/printova koji su se razbaškarili po prilično velikom prostoru otvorenog (bez zidova) trećeg sprata ove post-buvljačke kocke.

Uopšte mi nije bio sladak loose/kvazi pankerski “šarm” provincijskog štimunga (ovo je bilo otvaranje!) sa par limenki piva, nekoliko plastika piva i kojekakvog soka u neuglednoj ambalaži, koji su prisutne organizatore valjda i razgalili da ničim izazvanim optimizmom i srećom prionu na nesnosno deranje stihova grupe ABBA preko improvizovanog karaoke pulta. (Posle, užasnut, uvideh da to beše deo programa/koncepta).

Bili smo sa dvogodišnjim detetom kome je izlaganje ovog smeća neobično prijalo, i, ako ništa drugo, zbog toga je vredelo doći. Kofer sa kineskim igračkama i još koječime, crveni televizor sa crvenom slikom, karta sveta načinjena od kartonskih kutija (!) i, najzad, velika KINESKA KUTIJA Stefana Arsenijevića čija nas je unutrašnjost opčinila kao male indijance, sve dok nas sam autor dela nije ljubazno izbacio jer “došli su novinari!” Znači posetitelj, pa čak i anonimus, nije vredan uživanja u umetničkom delu, ako se pojave novinari koji nikad nemaju vremena, volje niti ih bilo šta interesuje na celom ovom usranom svetu.

Ali, izjave za press se moraju dati, jer kakav je to događaj ako se o njemu ne piše? Stoga, prilažem svoj tendenciozni utisak kojem ne trebaju čak ni objašnjenja na kineskom pismu.

zoran trklja

佐兰 特尔克利亚

klik za veću sliku

crveni teve pre-la-zi ulaz u KINESKU KUTIJU

u KINESKOJ KUTIJI u kineskoj kutiji 2 u KINESKOJ KUTIJI 3

u KINESKOJ KUTIJI 4 izlazak iz KINESKE KUTIJE kineska replika Verice Sokanović

pun kufer replika (jedva smo odvojili juniora od ovog) rec > play > print Aleksandra Maćaševa

A evo i arty-farty mambo-jumboa sa sajta anonymous said:

Projekat “PRELAZI” posvećen je aktiviranju umetničkih potencijala neočekivanih prostora u gradu, umetničkoj produkciji koja je inspirisana prostorom Kineskog tržnog centra, kao i aktuelnim sociološkim i ekonomskim dešavanjima, okupljajući autore različitih estetskih senzibiliteta i profesionalnih usmerenja.

Postavljajući balans postojećim modelima prezentacije i produkcije, cilj projekta jeste kreiranje imaginativnih prostora, u kojima je omogućeno stvaranje različitih mogućih budućnosti.

Učesnici projekta jesu autori koji prepoznaju Blok 70 kao veoma važan deo našeg grada, ali i prisutnu alijenaciju i kontradiktorna osećanja koja se vezuju za ovaj deo grada i koji svojim radovima reaguju na taj fenomen u cilju razvoja umetničkih projekata koja neće doprineti njegovoj daljoj marginalizaciji, već regeneraciji ove lokalne zajednice.

“PRELAZI” su zato, u okviru postojećih resursa, postavljeni kao pilot projekat umetničkog aktiviranja prostora Kineskog tržnog centra. Projekat podrazumeva radove iz oblasti vizuelnih umetnosti, autora koji pokrivaju različita područja vizuelnih umetnosti – od ilustracije, dizajna do filma i arhitekture.
Kao umetnička praksa koja se ostvaruje unutar ove simbolične građevine, umetnički projekti produciraju značenja i forme grada. U ovom svojstvu mogu uticati na dalji razvoj, učestvovati u restukturiranju, postavljati važna pitanja  – Ko koristi ovaj prostor? Kakva je istorija ovog mesta? Kakve koristi mogu umetnički projekti doneti lokalnoj zajednici?

Zato, odgovarajući na prostorne karakteristike i značaj Kineskog tržnog centra, autori koriste svoja lokalna iskustva,poput Aleksandra Maćaševa, koji u svom radu „REC > PLAY > PRINT“ problematizuje pitanja ekonomskih uslova vezanih za kinesku kulturu na prostornom uzorku od par kvadratnih kilometara. Manhattan, New York, na osnovu iskustva života i rada u New Yorku.  Kontrastudio iz Niša svojim radom „Made in China“, takođe se obraća fenomenu kineskog proizvoda, dok Nebojša Cvetković u okviru svog prepoznatljivog autorskog senzibiliteta podseća na složeni odnos između motiva kineske tradicionalne kulture i izazova savremene umetničke produkcije, odnosno prihvatanja kulture kao robe, putem dobrodošlice koju upućuje „Maneki Neko“ ili „Mačka koja maše“, kao jedan od najprepoznatljivijih kineskih ornamenata. Iskustvo prostora, kao osnova celokupnog društvenog iskustva nalazi se u srži rada Stefana Arsenijevića, koji svojim radom «Kineska kutija» postavlja pitanja o tome šta nam iskustvo prostora govori o nama samima, ispituje fiksirane koordinate prostornog sistema i individue u njemu i čiji rad funkcioniše kao svojevrsni tribute Kineskom tržnom centru. Igor Milovanović, koristi estetiku kineske revolucije i praznične tonove muzičkih kutija povezujući lokalni problem sa pitanjem globalne potrebe za pravdom, odnoseći se i na fenomen građenja, ali i nestalnosti propagandnih sistema i kampanja, dok «Kineska replika» Verice Sokanović ručno iscrtanim predmetima masovne proizvodnje, koji se najčešće kupuju u Kineskom tržnom centru, problematizuje pitanje multipliciranosti kroz sasvim intimnu selekciju predmeta i apliciranih objekata, kao čin oslobađanja predmeta masovnosti individualnim iscrtavanjem svakog izabranog predmeta ponaosob i ličnom selekcijom apliciranih objekata. .

Projekat su podržali Ministarstvo kulture Republike Srbije, Sekretarijat za kulturu grada Beograda i ENJUB.

6 thoughts on “Anonimusi na izložbi”

  1. Ne znam zasto si uopste i iznenadjen sa “kada stignu novinari” postupkom.
    Kompleksaško stvaralaštvo ne može da se uzdigne iznad toga, čak i da hoće.

  2. *kada stignu novinar – ja sam se iznervirala zato sto mi je iskreno prijala ta kutija i mislim da je lepo i da je super ideja, samo da nas je zamolio da izademo neki organizator ili PR, ili mozda nestrpljivi posetilac izlozbe a ne AUTOR DELA bilo bi puno bolje. Ja razumem to kada je neko ponosan na svoj rad i zeli da ga predstavi svetu, ali mi to nije prijalo u tom momentu.

  3. Decentralizacija kulture bi trebala da se sprovodi i decentralizacijom autora. Kad god su momci sa iz epicentra Glorije radili nešto u predgrađu, eksponati i događaji su bili za jednokratnu upotrebu. Dobro, u ogromnom broju slučajeva. A i taj kineski tržni centar me je uvek asocirao na propast sveta, al ajde, to je već nešto lično.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *