Gospodar vremena

Vozim se jutros busom sa starijom kćerkom. Pospani. Bunovni. Sunce ždinja u oči. Pasta za zube i kafa se slabo nose sa ostacima noći. Raspadnuti autobus 7A bučno i lenjo menja neprežaljene tramvaje 7 i 9 i 11.

Negde oko bloka 70 u autobus ulazi mladić sa kanticom kupus-salate i torbom iz koje proviruju hleb i besplatne dnevne novine 24 sata. Momak malo stoji na sred onog pomičnog zgloba harmoničnog autobusa pokušavajući da namesti slušalice mp3 plejera. Majstor cimne mašinu, stisne gas do daske i naše momče izgubi ravnotežu i sruši se u prvo slobodno sedište.

Na sedištu, drekne: “Ooo, jes’ video ovo? Čavo! Nema stajanja! Budućnost!”

Ortak se baš dere, ono, viče, smeje se glasno, čekira sve po busu (eye contact), traži… Povremeno se zatvori u sebe, drlja po plejeru, pomalo glasno peva, gleda kroz prozor i blaziranim vozačima odobravajuće diže pesnicu u vis: “Tooo!”

Kod Delta Sitija stojimo na semaforu. Momak mrmlja: “Kakav semafor? Iluzija!”

Krećemo. Na sledećoj stanici ulazi klošar. Naš junak mu želi dobrodošlicu: “Tooo, brate!”

Pokazuje mu na kanticu: “Moraš da ustaneš u pet ako hoćeš da jedeš! Bio je neki pirinač! PIRINAČ! Uzo sam samo leba i salate! Imam salate za celu godinu da jedem! Reko sam joj: kupiću batak! HAHAHAHAHAHAH! Ne može država da ti bude majka! To ti je kao pomajka – nije te rodila!

Jedan pristojan čovek prilazi aparatu i otkucava kartu.

“HAHAHHAHHAHAHA! Vidi! Ovaj je otkucao kartu! HAHAHAHAHAHAHA! Sve je iluzija, brale! ILUZIJA! Ne postoji ništa! Sve je iluzija!”

Ne mogu da izdržim. Nasmejem se.

“AHA! O-vo je sme-šno! O-vo je sme-šno! O-vo je sme-šno! O-vo je sme-šno! Žene! Vrani gavrani! Crno, belo, izvan i unutra! Ničeg nema!”

Kćerka i ja silazimo kod buvljaka. “Kolko ludaka”, kažem, pokušavajući da povratim narušenu rutinu.

“Pa to je Kale Gospodar Vremena“, kaže kćerka, “nisi čuo za njega?”

Uh, mislim se, eto mi moje popularne kulture.

One thought on “Gospodar vremena”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *