Nisam dovoljno bogat da kupujem skupo

Varate se ako mislite da sam pogrešio u naslovu i loše citirao poznatu izreku koju tako rado koriste oni koji se ne trude da o stvarima promisle, da analiziraju pojave i, konačno, da preispitaju opšteprihvaćene nebuloze.

Kowalskog znam još od njegovog nežnog doba i pamtim da je kao dečak, prostim posmatranjem stvari oko sebe, logično zaključio da je onaj ko rano rani – ceo dan umoran; da onaj ko sa đavolom tikve sadi nije ništa drugo do đavolov ortak; da onaj ko drugome jamu kopa mora biti fizički radnik i tako dalje i tome slično.

U tom smislu i u takvom duhu želim da pojasnim zašto je rečenica “nisam dovoljno bogat da kupujem skupo” tako prokleto istinita.

cvajgla

Prošle godine, negde u ovo vreme kupio sam bicikl. Bio je to jeftin model Cobra iz fabrike Delta Bike koji sam pronašao u, opet Deltinom, šoping centru za bednike – Tempu. Bicikl je koštao oko 5500 dinara. Jeste da je kraj njega bio lepši i ozbiljniji model sa blatobranima, svetlom i pitomijim sedištem za nekih 9000 dinara, ali naš budžet ukupno nije prelazio 7 – 8000 dinara TOTAL. A trebalo je još kupiti ulja, brašna, pirinča, deterdženta, cedevite i kojekakve konzervirane i smrznute hrane.

Dakle, Cobra. Na istom svetilištu odloženog plaćanja i jeftinog života pazario sam zvonce za rasterivanje nenaviknutog beograđanstva sa novovaspostavljenih biciklističkih staza. Ručice od finog sunđera i pumpu sam ostavio za kasnije (čitaj: nikad).

Bio sam srećan. Krenuću na posao biciklom! Odmah sutra ujutro! Od dve nalepnice Cobra iseckao sam slova da čine moj nadimak i pankerski ih raširio po levoj strani rama – C O C A. Jedno R (arrr) posadio sam odmah ispod lule tek da iskonceptualiziram dizajn. Sve ostale nalepnice sam uklonio i odmah rešio da bicikl ukrasim nalepnicama koje ću u budućnosti sakupiti. Neko bi sad rekao da su svi muškarci dečaci, što, opet, nije istina. Tako su došli ukrasi sa film festa Slobodna zona, Ubuntu operativnog sistema, starog Intel Inside Pentium II labela, pčele sa paradajza, Path robne marke i internet adrese srpskog sajta firme u kojoj radim. Prava mala istorija događaja i pojava koje su činile život oko mene. Bicikl je postajao pokretni brand dnevnik. Fizički dokaz propasti korporativnog sistema koji se gušio u močvarama simbola koji su polako stvarali svet dovoljan sam sebi. Brand-space.

the_monster

Ali, jeftine stvari ne dolaze fit-and-ready-to-go. Trebalo je da podignem sedište i odmah sam upropastio navrtku. Sutradan sam upoznao Stoleta u bicikl servisu Stole i naše poznastvo se do dan danas nije prekinulo. Ja sam onaj zbog koga će Stole dogodine doći na ideju da osnuje klub ljubitelja deltinih bicikala i mi, ljubitelji, ćemo se okupljati kod Stoleta i razmenjivati iskustva i priče kroz koje su nas prevezli (ili ne) deltini bicikli.

Stole mi je namestio ekscentar na navoju za sedište i sad sam vrlo jednostavno mogao da podešavam njegovu visinu. Tim ekvilajzerom sam se zabavljao nekoliko dana, sve dok mi nije eksplodirala zadnja guma na samo par metara od firme. Stole je rekao da su deltine gume sranje i da su pune plastike i za samo 900 dinara mi je ugradio novu Barum kramponku. Duvaj na tri atmosfere, rekao je Stole, i ja sam duvao na tri atmosfere.

Jesen je skratila dane pa sam potrošio još 200 dinara na svetleće signale da me primete nervozni vozači i kerovi preko čijih teritorija sam prelazio. Te artefakte jeftine kineske plastike ću slomiti jednog kišnog dana prilikom transporta bicikla u prtljažniku automobila.

Zimi sam pomalo vozio, koliko je vreme dozvoljavalo, ali me je proleće dočekalo nesnosnom škripom koja je izvirala iz prenosa. Uskoro mi je otpala pedala (ne pedala pedala, nego kurbla, kaže Stole) prvi put. Stole je zavrnuo. Otpala je  i drugi i treći put i Stole je zavrnuo i drugi i treći put. Onda smo se dogovorili da kupim nove pedale i ceo onaj središnji prenosnik. 600 – 700, već ne pamtim koliko dinara. Pedalaj. Na poso s posla, na poso sposla. Pisao sam već o tome.

Prvi zraci leta i divnog vremena kao da su podbunili zarobljeni zrak u prednjoj gumi i ona nije izdržala pritisak. Novih 900 dinara je donelo novu gumu, ovaj put ne barumku i sa mnogo manje krampona, tako da je bicikl počeo da liči na one hotrod automobile sa ogromnim zadnjim gumama i malim prednjim. Rogovi koje sam posadio na kormanj (upravljač) samo su upotpunili grotesknu sliku. Da, rogovi za nekih 200, 300, 400 dinara? Ne sećam se. Ti rogovi su instalirani da me manje bole leđa od biciklovanja. Nisu pomogli, to jest leđobolja je prošla iz drugih razloga – treniranjem unutrašnjeg qi-ja, rekao bih :)

Nekako u to vreme (sadašnje vreme) sinak je stasao da ga posadim u sedište i vozam okolo kraj Save i po Adi. U Subotici, meki biciklizma, baš trenutno sad, onda, nisu imali sedišta koja se montiraju na ram nego samo ona koja se posade na gepek. Ona plava subotička sedišta koje je svaka prava subotička guza rođena posle devedesete osetila i veselo i zjalavo iz njih izvirivala.

Na prejeftinom novobeogradskom buvljaku, mica i ja smo kupili jeftino sedište koje se montira na ram i ja sam, kući, odmah upropastio inbus zavrtnje koji fiksiraju držač sedišta. Stole je to nabudžio za 270 dinara, ali je nejaki ram sedišta, u kombinaciji sa improvizovanim ležištem i Isicinom težinom, počeo da žulja gumu. Stole je rekao da će jedan gepek (polovan za 450 dinara) i neko jastuče, podmetač, nešto bilo šta, reširi stvar. Gepek it is. Gepek it was.

Sad je nakaza od bicikla dobila još jednu stvar koja je još ozbiljnije narušila savršenstvo koje su činila dva kruga i dva trougla između. Mutant. Čudovište koje se kvari, jede  novac i ponaša se nepredvidljivo. Kao ono što me čeka u budućnosti (proročanstvo) je i osmica koju opisuje zadnji točak i čije ispravljanje je nemoguće, kaže Stole. Nov točak sa duplom felnom je 1800 dinara.

Sve u svemu (i kako kaže Dr Fuzz – ništa u ničemu) danas smo se vozali po Adi. Mica na rolerima (koji su awesome, btw) i Isica i ja na monstrumu. Kad sam izbacio nožicu bicikla i naslonio ga na nju, jedinu stvar koje je radila besprekorno i na koju sam bio baš ponosan, monstrum se malo povio ka tlu, zaljuljao, ja sam ga pridržao kao kakvog posrćućeg starca, a onda se nožica savila uz nečujni skvik i kao glista od plastelina odlomila sejući oko sebe delove – oprugu, nešto od gvožđa i još nešto od gvožđa.

Neću ići kod Stoleta zbog nožice. Znam da je preko preče a okolo duže.

Ovaj je lud ili pijan, mislite vi. Pa čuvena izreka “nisam dovoljno bogat da kupujem jeftino” upravo govori o slučaju gospodina Z. Jer da je odmah kupio skupo ne bi morao da potroši gomilu novca na održavanje i popravke.

Niste u pravu. Jednostavno, da sam bio dovoljno bogat, ODMAH bih kupio skupo i izbegao divno poznanstvo sa Stoletom i inspirativne doživljaje sa deltinim biciklom. Ali ja sam bio primoran da kupim jeftino. Nije to bilo iz nekog šićardžijskog hira. U tom trenutku, kupovina jeftinog bicikla je bila jedina opcija. Dakle, to sam učinio jer još uvek nisam dovoljno bogat da kupujem skupo. Kapirate?

14 thoughts on “Nisam dovoljno bogat da kupujem skupo

  1. zoran Post author

    kaže mi mishure da je njen brat kupio deltin bicikl pre jedno deset godina i da mu ništa nikada nije falilo.
    izgleda da je delta outsourceovala proizvodnju bicikala u kinu il tako negde, i da su zlatna vremena kada je fabrika bicikala ove kompanije bila u subotici – davno prošla.
    ovo su samo nagađanja, naravno.

  2. jkr

    strpljiv si ti covek, ja bih davno zavrljacila biciklu u Savu i skupila pare za novu, skuplju i bolju… :)

  3. mishure

    vreme je za “uvezene” jeftine, iskorišćene a dobre iz susednih nam zapadnih drzava, bicigle.:)
    moja preporuka je PUCH, jeftino, a za gradsku voznju dovoljno dobro.

  4. zoran Post author

    pitao sam te ja za taj jeftini bicikl iz zapadne evrope – ali ništa, tako da sam MORAO da kupim cobru :)

  5. Pingback: PROCEDURA : UPDATE

  6. Pingback: Bašta Balkana » Blog Archive » Blogopedija 2009 – selekcija postova regionalnih blogova

  7. Pingback: Charolija » Mala informacija II

  8. Pingback: Blogopedija 2009 « Miljan Ristić i njegova reč

  9. Pingback: Muzika u Blogopediji - Moj svet muzike

  10. Pingback: BlogOpen i njegova deca | Bedno Piskaralo

  11. Pingback: Blogopedija 2009 « BlogOpen

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *