Ne sme biti bolje, a kamoli dobro

Opšte je poznato opšte mesto, da su najslavniji dani umetničkog podzemlja, samizdata, panka, te raznorodnih subkulturnih društvenih inicijativa i pokreta, cvetali upravo u teškim, nedemokratskim i u, generalno, uslovima teške besparice i beznađa.

Istorija umetnosti ne bi danas znala za jednog Brehta, ili Orvela, ili za čitavu plejadu ruskih, čeških, poljskih, mađarskih pisaca, slikara i muzičara, da nije bilo represije, obesne i autoritarne vlasti, siromaštva i nemaštine, beskrupuloznih bogataša, pljačke naroda, grandioznih projekata progresa, lidera-psihopata i njihovih skutonoša, člankolizaca i udvorica, da nije bilo te sulude besmislice kao što je obećanje boljeg sutra dok samo još danas, još samo danas, imamo onu Đonijevu “Ako ne slušaš, kurvin sine, nećeš ni jesti” (Eto, čak je i Đoni dete jednog mastodontskog birokratskog aparatusa crvene buržoazije, te je i njegov umetnički domet upravo srazmeran (ne)slobodi društvene zbilje).

Stoga, čovek mora biti veoma sebičan, ili vođen pukim konformističkim izgovorima, pa da svesrdno (kako se to danas bezobrazno i bezobzirno radi) propagira učestvovanje u konstrukciji jedne do srži nehumane ideje kao što je učestvovanje u izborima za parlament sastavljen listom od profesionalnih političara čije je blagostanje jedino neupitno i neumitno.

Još je gore što se narod pujda da sa vlasti zbaci čoveka čije bi nam buduće delovanje gotovo sigurno donelo antologijska filmska dela, epohalne romane, more malih, DIY iskoraka i pokušaja, divne dane građanskog izvansistemskog bratstva… prosto, jedan svet “unutrašnje emigracije” koji bi stvorio paralelne elipsaste veze lišene diktata plaćeničkih medija i dozlaboga dosadne “svakidašnje jadikovke” oko vazda istih obrazaca.

Ako tezu iz naslova dodelimo akterima iz nametnute političke stvarnosti, onda moramo reći da njima na vlasti mora biti dobro i bolje, a nama što je moguće gore i lošije, da bi se uopšte stvorili uslovi da prepoznamo šta znače Život i Solidarnost.

aprilski desant

selimo se u ikea
i jysk kesama
kineskim torbama
london
paris
dubai
slušamo
allo darlin’
i cigarettes after sex
jer
everything will be alright
i
nothing’s gonna hurt you baby

kome reći bilo šta

ne
nije nam postavljen
zadatak
ne
mi svakako ne moramo

znam za male
pobune
koje su donele
male
pobede

no
vapaj
za iskrivljenom
slobodom
guši
jer

nije li taj
kome treba
nešto reći
skakavac
u srcu

bljesne
mahne
pa se uvuče