Prolazim kraj frizerskog salona. U salonu, devojka od oko dvadeset godina fenira sredovečnu ženu. Devojka priča dok ženi suši kosu. Fen tiho zuji.
“Ja sam glasala za ove Dveri. Ne znam da li su oni Tadićevi ili Nikolićevi… ništa mi nije jasno.”
“Da…”, odsutno odgovara žena gledajući se u ogledalu.
“Znam samo da su oni neki desničari… tako nešto. Ne znam. Ništa mi nije jasno.”
reče Džejson od FMA kad sam mu, želeći da ga iznenadim, poslao link.
A ja ne mogu sit da se naslušam i nauživam… Afrika, Afreaka! Juhu!
itd itd, zaronite, istražite, zaigrajte, otkinite se…
a lik koji vodi blog, sakuplja muziku i širom sveta je pušta, dolazi…
June 1 / Belgrade YU // Mikser Festival
Bio sam pre koju godinu na predavanju ovog šarlatana (i nije da mi se nije svideo), koji je pukim zatupljenjem širokih narodnih masa (prirodni proces, videti film: Idiocracy) dosegao status filozofske medijske zvezde. Danas, Žižek ne može da se nosi čak ni sa događajima koje pokušava da objasni romantičnim epitetima jednog levičara s teškom zavisnošću o lakanovskoj psihoanalizi. Potpuno posvećen hajlajtima svetskih pobuna, Žižek se poput kugle u fliperu odbija o membrane sopstvenih teorijskih zabluda o XX veku, da bi konačno utonuo u crnilo između vratnica koje vode u neku vrstu apsolutne državne kontrole (pogledati intervju za šarlatansku emisiju Nedjeljom u dva od 13. maja) . Neko ko za sebe kaže da je “deo nove i veoma važne (!) filozofske misli” ne bi sebi smeo da dozvoli snishodljivost prema Državi i njenim alatima kontrole i represije, osim ako ne traži posao u NSPM. Bez obzira na samoproklamovanu čistu teorijsku misao koja ne pruža pragmatične odgovore, Žižek bi morao da se uzdrži od otvorenog fašizma koji kipi iz njegovih pseudolevičarskih opaski, ali i od odbrane potpuno sulude i slepe militarističke oligarhije oličene u državi Izrael. Konačno, kao počasni posmatrač, Žižek je dužan da se kloni medijske pažnje, jer nije, kako on tvrdi, medijska kompromitacija uzrok, već posledica nečije sujete. Delovanje u kanalima sistemske kanalizacije i dalje je plivanje s govnima. Žižek, koji je iz lagodnog akademskog socijalizma uskočio u lukrativni medijski cirkus liberalnog kapitalizma, to vrlo dobro zna. Zato se i trudi da ostane na površini.
The Holy Mountain (1973)
Dir: Alejandro Jodorowsky
Jedan studio ih već pravi na osnovu dečijih crteža koje im roditelji pošalju. :)
(via Today I learned something NEW)
