i tako

i tako
kako se već
sudbina opisuje
ispad iz šina
englezi imaju reč
u polju kukuruza
ne vidiš kraj
premda nema zidova
ni planina
ni ljudi
i
dok te listovi
šamaraju
čekaš da zađe
sunce
i da svanu
mesec
i zvezde
pa oblaci
kanali
šume
reke
ušća
mora
ostrva
okeani
okeani

Margo Rejmer – Bukurešt, prašina i krv

bukurest_vvNeverovatna knjiga poljske autorke Margo Rejmer u kojoj se prelamaju istorija, mit, stvarnost, pakao, život i smrt u Bukureštu, u susednoj Rumuniji o kojoj tako malo znamo.

Bukurešt, taj “Feniks koji se diže iz pepela”, rušen zemljotresima i ludilom jednog diktatora, iskrsava nam pred očima u svoj svojoj kontradiktornosti, lepoti i nelogičnosti. Ipak, Rejmer ne ostaje na polju puke putopisne proze nego zaranja duboko u nesrećnu istoriju Rumunije čije žitelje još od cara Trajana prati loša karma.

Psi lutalice, pakao komunističkih mučilišta, grandiozni, suludi građevinski projekti, sujeverje… ali i Sioran, Jonesko, Dada… fatalizam, prepuštanje, apatija, nepoverenje… samo su neke od tema koje knjiga Bukurešt, prašina i krv dotiče. Izvanredno napisana, oštrim okom zabeležena, lucidnim umom sročena i iskrenom ljubavlju stvorena, ova knjiga će vas ubediti da je cilj vašeg sledećeg putovanja — Rumunija.

 

[blok45-lista] AGON 34, proleće 2016: Artur Kravan

(Bilten anarhije/ blok 45 uređuje i vodi Aleksa Golijanin)

U ovom žurnalu:

1. Novi broj časopisa AGON, sa velikim prilogom posvećenim Arturu Kravanu
2. Iz arhive AGONA
3. Odjavna špica

AGON javlja:

“Poštovani saradnici,

34. Agon se konačno pojavio. Hvala na učešću i veliki pozdrav!

Bojan Savić Ostojić”

http://www.agoncasopis.com/

I zaista, evo novog broja, ali i novog AGONA, u novom izdanju. Vrlo preglednom i elegantnom, ako mogu da primetim! Više o tome, u uvodnoj reči glavnog urednika i najavi novog broja iz attachmenta:

Trideset četvrti broj Agon dočekuje s novim sajtom i novom uređivačkom koncepcijom…

Koliko znam, ovaj broj je pripremljen još proletos, ali je bio tempiran za leto. Donosi razne stvari, poeziju, eseje, osvrte, prikaze novih knjiga u izdanju KNJIŽULJKA (ogranak Agona) i drugih izdavača – i veliki temat posvećen Arturu Kravanu, s nekoliko novih, urnebesnih prevoda:

Istoriju otvara temat posvećen Arturu Kravanu. Kravan je bio pesnik, pamfletista, bokser, slučajni preteča dadaizma, nećak Oskara Vajlda: u uvodnoj belešci ga predstavlja Aleksa Golijanin. Njegov časopis Maintenant, objavljen u pet brojeva između 1912. i 1915. godine, bio je prvi primer izrazito autorske publikacije koja nije marila ni za kakve autoritete, svesne i uglađene provokacije takozvanog establišmenta, umetničkog i književnog. „Evo šta je književnost“, pisao je Artur Kravan, „ta-ta-ta-ta-ta-ta. A Umetnost – e za Umetnost me tek zabole! Živo sranje, Bože me prosti!“ Ovde donosimo tri najvažnija teksta objavljena u časopisu: Andre Žid, Oskar Vajld je živ, i vrhunac Kravanovog pamfletskog genija: Izložba u Salonu nezavisnih.”

Agon-34-Kravan
Sa Agonom i Knjižuljkom sam se družio poslednjih meseci na Fijuku, bili smo štand do štanda, ali nešto smo i uradili zajedno. Proletos je to bio temat o DADI, sada je tu Kravan, a možda ćemo sarađivati i dalje. S njima je to išlo tako lako da mi sad izgleda nestvarno. Nadam se da će se i taj trend nastaviti.Novi sajt AGONA znači da je onaj stari otišao u arhivu. Ali, sve je i dalje lako dostupno:

http://www.agoncasopis.com/stari_sajt/arhiva.html

Obavezno pogledajte! Rade već godinama, uporno, pokrivajući sve širi teren, a opet bez svaštarenja. Verujem da mi neće zameriti ako iz svega toga izdvojim samo par stvari, koje su mi najbliže, ali koje inače idu zajedno:

br. 2, 2009: Andre Breton: ŽAK VAŠE, Pisma iz rata

br. 15, 2011: Antonen Arto: NERVOMER, prepiska, itd.

br. 33, 2016: DADA: Tristan Cara, prepiska Cara-Breton, itd.

Hvala AGONU i srećno sa novim brojem!

Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao

a.

š a l j i   š t o   d a l j e

mlaki plićak

beskrajno dosadne najnovije pesme
benda masiv atek
bespoštedni obračun
sa polurazboritim sagledavanjem
stvarnosti u kojoj
neskuvane špagete
nose zastavu al dente
ne mareći za nijansu
koja od uputstva na kesi
razdvaja organoleptičko
iskustvo
svašta
u jednom danu po prvi put
probane
svojeručno izrađene palačinke
premazane nutelom i posute
plazminim prahom
da bih na svakom koraku
bio spotaknut tom
sasvim sazrelom ljudskom nehajnošću
koja i ozbiljna pitanja
izvrće u obilje
veštih petparačkih nasmejanih
doskočica
od kojih te je sramota
ruka maše za još
alkohola
majica briše sunčane naočare a
nos ih
dignut
spremno dočekuje

zbogom

i onda je rekla
zbogom
i umesto da
obujem lepe cipele
i uzmem je
za ruku
ja uronih
u tamnu vodu
toliko tamnu
da osim što
nisam mogao da
gledam
nisam mogao ni da
dišem

hajde da

hajde da
uzmemo neki dobar auto
i odemo

ne
hajde da
zamislimo da sam izgubio
zube i vid i sluh

da mi je retka i masna kosa
do ramena
da smrdim na smrt
i da sam tvoj

jedan ili dva
osrednja romana
čiji su delovi
pročitani na krokodilu

upale grudi
jutarnji nezaustavljivi kašalj
pokvareni mozak
jednog ubogog
starca

čiji život
nije ništa do
polagano
rokenrol
samoubistvo

krcko oraščić

čovek siroti
u sirotoj ulici
za sirotinjskom
trpezom
izlazi napolje
i svima
svima
daje
šakom i kapom
izdao je ženu
koju voli
koja voli
njega
napustio je psa
decu odavno
i zavičaj
i sad traži
sad želi
sve oči glave
ruke noge
pičke i
slobode
ali ostao mu je
samo
goli život
i noć
bez sna

panoptikum

u očaju
propustih
naglas da primetim
talas u tvojoj kosi
koji se spušta
u punđu
kao u neku izvrnutu
pećinu
i pušta
da ga beskrajno
razvlače
mesec i sunce
ti nevaljalci
koji nam kroje
živote