perspektiva

kokoške kljucaju po dvorištu
zemlja je gola
utabana i hladna
okolo je žica
iza žice
njiva
iza njive
šuma
u šumi je lisica
a u lisice
dva oka
crna i gladna

kid n

nije smrt glupa
već neizbežna
samo
rupa je toliko
duboka
i sveobuhvatna
da to
prosto
racionalno
nije izdržljivo

mala je mrtva
i sećanje na nju
uvek će biti
samo
njena
neizbežna smrt

komad večeri

neki politički film na tiviju i umesto da legnem kraj tebe – sedim tu i ređam reči koje nikom nisu potrebne/ viče al paćino koji je kao gradonačelnik njujorka kako nijedan gradonačelnik njujorka nije vikao niti će ikada vikati dokle god je slave berze i ustava/ još i kusak, čovek na mestu, kako i ne bi bio sa tom facom kojom upropastiše onog sirotog poa… a vani talasi zasipaju, vreme nam pokazuje svoje stare, ali još uvek oštre zube/ ljudi su se stisli, pogrbili, i ćute/ ekrani svetle ispred nosa i više ništa nije važno/ kako da pronađemo ono što je nama važno – taj revolucionarni neposlušni krik ljubavi koji, poput sunca, ogoljava i oslobađa? kako da se setimo sinkope ili, kako bi deca iz vrtića rekla, dečijeg skoka, pa da štucajući, kašljući, kijajući, šmrcajući i smejući se okrenemo lice kiši? daleko smo od mirnih dana na klišiju, kao što je i ajfelov toranj previsok za isakovu želju, ali uzdajmo se u jednostavne stvari – minute, sate, dane, pse lutalice i mokre kolovoze/ neka nam oni budu pena dana kojom ćemo se umivati/ zajedno/ jači od grbe belog kera/ jači od naše rešenosti da se predamo

nije me briga

za potlačene
njihove
skromne ideje
za sajam pakla
izloženog u
našim glavama
želim da utišam
bezglasni krik
mladosti
taj skrajnuti
dilentatizam
svakodnevice
i da kao pravi igrač
uspostavim sopstvena
pravila:
čaj
lula
i potraga
za preostalim
vremenom

[blok45-lista] Senta i DAF na Sajmu knjiga 2014.

(Žurnal anarhije/ blok 45 uređuje i piše Aleksa Golijanin)

U ovom žurnalu:

1. DAF ponovo u Beogradu (26. X – 2. XI 2014)
2. Stanislav Lubineski: Stepski pirat, Nestor Mahno (DAF, Zagreb, decembar 2013)
3. Odjavna špica

Naš veliki drugar i izdavač, Senta, ponovo dolazi u Beograd, na još jedan Sajam knjiga. Najava je već postala tradicionalna. Baza će opet biti na štandu izdavačke ekspedicije iz Hrvatske, u hali 2 (pogledajte mapu), ali biće nas svuda. Ja ne dolazim samo u utorak i možda još jedan dan, ali inače sam tamo, od popodneva do fajronta. Senta stalno.

DAF_Sajam_Hala2

To znači da opet dolaze Julian Beck (Život teatra), Bojs, Ellul (Anarhija i kršćanstvo), Fassbinder (Anarhija u Bavarskoj), Male bele stepenice (edicija manjih anarhističkih izdanja), Veliki DAF (edicija većih anarhističkih i drugih izdanja) – kao i ceo šleper jugoslovenske i svetske moderne, za šta je Senta inače stručnjak.

Pogledajte stranicu DAF kod Superknjižare (Zagreb), da vidite čega sve tu ima. Cene zanemarite, ovde će biti neke druge, niže, sajamske.

I tu je, za sada, jedan novitet: priča o Nestoru Mahnou, legendarnom anarhističkom kozaku.

Evo prikaza, na osnovu jednog prolećnog Žurnala:

Stanislav Lubienski: “Stepski pirat” (Stanisław Łubieński, “Pirat stepowy”, Czarne, Wołowiec, 2012), DAF, Zagreb, 2013, 185 str.

0088-Stepski-pirat-1

Izdanje sezone, koje kao da je naslutilo haos u Ukrajini. Dokumentaristička priča (ne i “romansirana biografija”, kao što piše u najavi poljskog izdavača) o životu i bitkama legendarnog anarhističkog kozaka, Nestora Mahnoa (Makhno, 1888–1934), rođenog Zaporožca, koji je ostao upamćen kao jedan od najboljih, ali i naludcidnijih vojskovođa iz perioda revolucije u Rusiji. (Njegov manevar, kada je sa svojim borcima na prepad zauzeo jedno selo, tako što su se svi maskirali u svatove – pri čemu je Mahno bio “mlada” – spada u one konvencionalnije poteze; naravno, njegova vojska je izvodila i mnogo masivnije operacije, kao daleko najopasnija i najmobilnija formacija na celom južnom frontu).

Mahnovi seljaci-anarhisti su spasili crvenu republiku od prodiranja “belih” s juga, baš iz Ukrajine, njihovog najjačeg uporišta – da bi se onda našli na udaru “crvenih”, koji nisu trpeli nikakvu autonomiju, što je i bio razlog za rane kritike boljševizma, koje su artikulisali upravo anarhisti tog vremena (i sami učesnici revolucije). Izuzetno svedočanstvo o celoj jednoj epohi i jednom od politički najtrusnijih delova sveta (vrtlog nasilja, revolucija i kontrarevolucija, savezništava i izdaja, u odnosu na koji ovaj naš balkanski krkljanac deluje skoro utešno).

Knjigu sam doslovno progutao čim sam je dobio od Sentine kćerke Cvijete, još pre ASK, što mi se odavno nije desilo. Počeo sam da je čitam još u tramvaju, dok sam se vraćao kući, što takođe ne praktikujem (ne mogu da čitam ako pored ima neki prozor) i nisam se smirio dok nisam došao do poslednje trećine, to jest, do onog dela kada mahnovci razbijaju Vrangelovu vojsku. Fijuu. Tu mi je laknulo. Onda sam mogao na spavanje.

Odlično napisano (vrlo jednostavan, ali ne i suvoparan ili oskudan stil), od prilično mladog pisca (rođen 1983, ali formiran u digitalno vreme, u kojem su rođeni pisci retkost), zbog čega sam u početku bio prilično skeptičan. Ali, pokazalo se, bez razloga. I, što je vrlo važno, u briljantnom prevodu Adriana Cvitanovića, jednom od najboljih koje sam pročitao poslednjih godina.

0088-Stepski-pirat-pano

Knjiga ima dve ravni, jednu istorijsku i drugu, nešto manje zastupljenu, savremenu, u kojoj autor prenosi utiske iz današnje Ukrajine (do 2012). Taj deo knjige nije mi bio naročito zanimljiv, niti, po meni, prenosi neke bitne poruke. Da, “Batka” se još poneko seća, tu su i neki skromni memorijali, ali, makar u njegovom Zaporožju, legenda bledi. Zbog raznih lokalnih podela i uticaja zvanične istorije, Mahno i nije bio legenda za svakog Zaporožca. Za jedne je bio heroj, za druge samo razbojnik – iako s previše drugih “razbojnika” pored sebe, u jednom periodu čak 60.000, da bi ta priča prošla sasvim glatko. Ali, prevagnulo je potiskivanje. O Mahnu se više pisalo i diskutovalo među savremenim anarhistima i političkim istoričarima iz drugih sredina, naročito na zapadu. Najzad, šta je mogao da vidi i oseti jedan putnik namernik, u samo jednom prolasku, kroz Nestorov rodni kraj? S duhovima se nikad ne zna. Ko zna kako se kreću, gde i kako mogu da iskrsnu, kome mogu da se obrate. Ali, to je sporedna tema, koja zauzima sasvim mali deo izlaganja (ili koji tako deluje, u poređenju sa onom uraganskom istorijskom ravni). Autor se drži Mahna, njegove sudbine – od odrastanja u Zaporožju i robijanja po zatvorima carističke Rusije, do Revolucije i izgnanstva – pri čemu ne ulazi u teorijska razmatranja anarhističkih ideja tog vremena, iako dobro ukazuje na neke njihove kontradikcije, ponekad neminovne, naročito u ratnim uslovima. Za dublji uvid u tu epohu ova knjiga, naravno, nije dovoljna, niti joj je to bila svrha. Ali, istorijski, faktografski i u svakom drugom “objektivnom” pogledu vrlo je pouzdana, ako ne i besprekorna. Najsnažnija preporuka.

(kraj prikaza)

Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao

a.

http://anarhija-blok45.net1zen.com/

š a l j i š t o d a l j e

jbg

ne mogu
da spavam bez
tebe
pa bindžujem
premijerku
i b. howarda

na tviteru
ništa novo
ni inspiracije
ni koncepta
samo urlika

noć je zasela
i ne miče
kao gost
koji bi samo još
jednu
pa na put

ni kiše
nema
ponestaje
zvuka
dim stoji
u sobi

rano izjutra
ton moje poruke
izgubiće se
međ notifikacijama
tvog snuzovanog
fona

pitaš me

a šta umesto
parlamentarizma
ćutim
jer šta
je previše
komično
ludizam jedan
potpuno
nemoguć
baš kao ono
što su studenti
tražili
onomad