[blok45-lista] Majski FIJUK: petak, 6. V 2016, od 17h

(Bilten anarhije/ blok 45 uređuje i piše Aleksa Golijanin)

U ovom žurnalu:

1. Majski FIJUK
2. Odjavna špica

Opet samo kratko obaveštenje, pošto već znate kako to ide.

FIJUK sajam malih izdavača: petak, 6. maj 2016, CUK Imago, Dom Sindikata, ulaz iz Dečanske 14, od 17h, do zore.

Ulaz: 150 din, uz poklon po izboru, sa štanda FIJUK prodavnice.

(Ako dolazite samo na kratko ili da se vidimo, samo recite Milani, koja će biti na ulazu, da idete kod mene; ako tamo bude neko drugi, samo me pozovite. Štand anarhije/ blok 45 je direktno naspram ulaza, skoro u pravoj liniji, na drugom kraju sale.)

Od aprila, FIJUK se održava svakog PRVOG petka u mesecu. Opet sledi bogat program (pogledajte najavu), a biće i nekih novih izlagača, knjiških i drugih.

anarhija/ blok 45 će nastupiti s najskromnijim štandom do sada, ali ipak će nas biti. Kao što sam rekao u prošlom Žurnalu, zbog aprilskog FIjuka i dva anarhistička sajma knjiga, u Zagrebu i Beču, sve u mesec dana, iscrpeli smo sve mogućnosti, makar u ovom cugu. Nastavljamo čim malo konsolidujemo redove, dakle, uskoro.

Među bukletima opet ima noviteta, samo jedan doduše, ali vredan: Tristan Cara i njegov komad “Srce na plin”, iz 1921, čije je drugo izvođenje, 1923, označilo kraj pariske dade i početak nečeg novog. Prevod je već postojao (Branimir Donat, 1985) i to je bilo veliko iznenađenje. Doduše, sve je moralo da se sređuje, skoro iz početka, Donat je oborio sve rekorde u greškama na kratke staze (komad je relativno kratak, mala scenska igra), ali opet s nekim dobrim rešenjima i neodovljivim tonom, tako da sam sve radio u istom ključu. Na to sam se osvrnuo i u uvodu. Nije neka bomba, niti je izvorno bilo pisano s pretenzijama na večnost, samo su neki kasniji kritičari to malo naduvali, ali jeste neki dokument.

tristan-tzara-srce-na-plin-1921-naslovna

Time se i moje bavljenje dadom, u ovom naletu, polako privodi kraju. Biće još toga, ali sada pre svega treba srediti ono što je urađeno, dovršiti neke veće celine, davno započete – i ići dalje. Na štandu ću možda imati samo jedan primerak, ali sve možete pogledati ili preuzeti na stranici Porodične biblioteke.

Vidimo se sutra, na majskom FIJUKU!

Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao

a.

š a l j i   š t o   d a l j e

Ne sme biti bolje, a kamoli dobro

Opšte je poznato opšte mesto, da su najslavniji dani umetničkog podzemlja, samizdata, panka, te raznorodnih subkulturnih društvenih inicijativa i pokreta, cvetali upravo u teškim, nedemokratskim i u, generalno, uslovima teške besparice i beznađa.

Istorija umetnosti ne bi danas znala za jednog Brehta, ili Orvela, ili za čitavu plejadu ruskih, čeških, poljskih, mađarskih pisaca, slikara i muzičara, da nije bilo represije, obesne i autoritarne vlasti, siromaštva i nemaštine, beskrupuloznih bogataša, pljačke naroda, grandioznih projekata progresa, lidera-psihopata i njihovih skutonoša, člankolizaca i udvorica, da nije bilo te sulude besmislice kao što je obećanje boljeg sutra dok samo još danas, još samo danas, imamo onu Đonijevu “Ako ne slušaš, kurvin sine, nećeš ni jesti” (Eto, čak je i Đoni dete jednog mastodontskog birokratskog aparatusa crvene buržoazije, te je i njegov umetnički domet upravo srazmeran (ne)slobodi društvene zbilje).

Stoga, čovek mora biti veoma sebičan, ili vođen pukim konformističkim izgovorima, pa da svesrdno (kako se to danas bezobrazno i bezobzirno radi) propagira učestvovanje u konstrukciji jedne do srži nehumane ideje kao što je učestvovanje u izborima za parlament sastavljen listom od profesionalnih političara čije je blagostanje jedino neupitno i neumitno.

Još je gore što se narod pujda da sa vlasti zbaci čoveka čije bi nam buduće delovanje gotovo sigurno donelo antologijska filmska dela, epohalne romane, more malih, DIY iskoraka i pokušaja, divne dane građanskog izvansistemskog bratstva… prosto, jedan svet “unutrašnje emigracije” koji bi stvorio paralelne elipsaste veze lišene diktata plaćeničkih medija i dozlaboga dosadne “svakidašnje jadikovke” oko vazda istih obrazaca.

Ako tezu iz naslova dodelimo akterima iz nametnute političke stvarnosti, onda moramo reći da njima na vlasti mora biti dobro i bolje, a nama što je moguće gore i lošije, da bi se uopšte stvorili uslovi da prepoznamo šta znače Život i Solidarnost.