čudna struja

ispod oklopa
u dubini
struji
čudni potok

kad trepne
svaki put sve
izmeni se
ali samo na tren

modri valovi
olovni oblaci
crne dubine
i ostale

suicidne misli
gde život počinje i
kako se završava
trkom ili begom

mrak je ovladao
čak i onim predelima
koje si zauzela pa ih
proglasila sećanjima

nije dovoljno
baš kao što i ove
reči
ne govore ništa

[blok45-lista] Gavez: Prvomajski antiradni uranak u podne, 2015.

(Bilten Anarhije blok 45 uređuje i vodi Aleksa Golijanin)

U ovom žurnalu:

1. Gavez: Prvi maj 2015.
2. Gustav Landauer: Prvi maj (1909)
3. Mali opis svega, za one koji dolaze prvi put
4. Odjavna špica

Klub Gavez: http://www.facebook.com/gavez.klub

Gavez-mapa

Mislim da Radio Gavez još nije emitovao zvanično obaveštenje, ali to je samo pitanje trenutka. Ionako nije bilo nikakve dileme:

Prvomajski antiradni uranak u podne, AD 2015, Klub Gavez, Ada Ciganlija, od, dakle, 12h (slobodno naiđite i malo ranije, ako hoćete), do zore.

Ekipa iz Gaveza na ovaj način obeležava Prvi maj već 15 godina, možda i duže, i to je u potpunosti njihova fešta. Ali, pošto smo se od pre nekih 10 godina sprijateljili, i ja tu pomalo doprinosim, pre svega s muzikom (s razglasa), a od prošle godine i štandom sa knjigama i bukletima. Dolazi šaren svet, od sitne dece do veterana. Nema posebnog programa, osim druženja i meračenja. Iz mnogo razloga, ljudi prosto vole to mesto, ne samo na taj dan, ali za Prvi maj posebno. O vremenskim uslovima ne razmišljamo, to zaista nema veze, mi dolazimo, a sve ostalo je sporedno. Onim alternativcima kojima je to ipak bitno, koji bi došli, ali možda i ne bi, kane li neka kap kiše, mogu samo da potvrdim da će vremenska situacija sigurno biti bolja nego na Sutjesci 1943. Zaista nema razloga za oklevanje.

Dekoracija: uobičajena, praznična. Crvene zastave. Razni detalji (ali ne oni retro, kao na mestima koja trguju jugonostalgijom, nego razne male ludorije, kojih je Gavez inače pun). Čekamo i Janinu ovogodišnju prvomajsku kombinaciju, koja će sigurno biti nešto posebno.

Meni: drug Jovica posebno izdavaja domaće kobasice i punjene pljeskavice (“sa prilozima za biografiju”, kako u celini glasi ta stavka iz menija), a tu su i tradicionalni čorbast pasulj, neki vegetarijanski specijaliteti (ipak je Gavez svetska kuća), marokanski rolat, libanski ćup, švedske laste, razne salate i ostalo. U prazničnom meniju biće verovatno i nekih noviteta, ali navodim samo ono uobičajeno.

U nekom trenutku sledi i živa svirka, u izvođenju benda iznenađenja. Pre i posle toga, muzika sa razglasa, koja ne trešti, ne ubija, nego vas mazi i golica, a možda ćemo imati čak i stereo doživljaj, ako svi zvučnici budu radili ili ako budu raspoređeni i u dvorištu, a ne samo unutra i pod strehom.

Posebna atrakcija biće ovogodišnji prvomajski štand anarhije/ blok 45 i Bubašvaba presa. Knjige i bukleti, sa nekoliko noviteta (samo među bukletima; nova knjiga je još pod znakom pitanja). Na poziv za uključivanje u aktivnosti Bubašvaba presa odazvalo se čak šest vrednih Bubašvaba, koje su u uslovima visokog rizika, po raznim firmama, odštampale na desetine naslova, tako da će toga biti i za neku narednu priliku.

Ti noviteti su uglavnom tekstovi o kojima sam pisao u žurnalima od prošlog Prvog maja do danas. Znači, biće dade, Benjamina, Pazolinija, ali i drugih stvari. A tu je i nešto ne samo prigodno, nego i vrlo aktuelno, iz više razloga: buklet PRVI MAJ, našeg omiljenog autora Gustava Landauera, koji sam pripremio još prošlog leta (odmah posle njegovih “Anarhičnih razmišljanja o anarhzmu“), ali ga nisam posebno najavio. To je jedini anarhista iz “stare garde” koga uvek mogu da navedem kao uzor – samo njega, uz još nerazjašnjeno čudo beogradskog časopisa “Anarhija” (1911, uvodni tekst, “Nekoliko reči radi objašnjenja“) – ali koji je i u ono vreme bio presedan i uglavnom prezren od ostalih anarhista, večitih organizatora, dakle, tehničara Revolucije. Izuzetan mali tekst, sa velikom porukom, da revolucija nije nešto što se čeka ili priprema kao vojno-administrativni poduhvat, da to nije nešto spoljašnje, nego da smo to novi mi, nešto novo između nas i borba da se to razvija i zaživi. Etička i životna orijentacija, a ne političko-partijski program; nešto što se živi, ovde i sada (nužno delimično, kontradiktorno, grčevito, jer mora da se bori za svoj prostor i oslonce), a ne samo planira, za neku neodređenu i fantastičnu budućnost.

gustav-landauer-prvi-maj-2015

“Znamo, isto tako dobro kao i naši neprijatelji (ili čak bolje od njih), šta sve mora nestati, ako želimo da ostvarimo taj cilj. Ipak, svesni smo da to neće nestati tek tako, na osnovu agitatorskih osuda. To je uverenje malodušnih. Ono ukazuje na nedostatak kreativnosti, ispod pompeznog plašta radikalizma. Ono što je zaista važno jeste aktivna izgradnja nečeg novog.”

Sa nama je i Don Gallo: http://www.youtube.com/watch?v=ePP9AHrncjQ

Vidimo se u petak. Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao

a.

š a l j i   š t o   d a l j e

http://anarhija-blok45.net1zen.com/

čekam

čekam dane
da odbrojim
čekam noći
da odspavam
čekam neki svoj
teve
da na njemu
sam
menjam kanale
od nula
do dvaespet
pa nazad
čekam mirno
popodne
šum topola i
cvrkut ptica
čekam tebe
da me čekaš
a ne samo da ja
čekam tebe

oblačno

u snu
gledam
tmurne oblake
iznad zgrada
u snu
kažem
vidi
kako se naoblačilo
tamo
iznad zgrada
u snu
i dalje
nema odgovora
ni oluje
ni kiše

u predvečerje

klizim ka
kratkotrajnom
zaboravu
i već nemam
reči
za ono što se
sa toliko mnogo
praznih reči
nameće
svakodnevno

***

nekad se pitam
da li je baš bezobrazno
što i ja dolivam
ulje na vatru
da li je stvarno
potrebno
da i ja nešto kažem
umesto da
lepo ćutim
kao zaliven