[blok45-lista] Kabare Volter: 5. II 1916. – 5. II 2016. – …

(Bilten anarhije/ blok 45 uređuje i piše Aleksa Golijanin)

U ovom žurnalu:

1. Kabare Volter (danas je taj dan)
2. Odjavna šica

Cirih, februar 1916:

Hugo Bal i Emi Henings, bez prebijene pare, iznajmljuju krčmu “Holandska mlekara”, u ulici Šipgelgase br. 1, tako što su ubedili vlasnika da će njihov umetnički program povećati prodaju piva i kobasica. Možda su znali kome se obraćaju, možda ih je vodio prst sudbine: ko zna kako bi njihov predlog prošao kod nekog starosedeoca, ali vlasnik “Mlekare” bio je Jan Efrem, dođoš i bivši pomorac, koji se, pod stare dane, nasukao u Cirihu, gde je sigurno našao mir, ali u dozi koja je za jednog sina mora i vetra morala biti prevelika. Možda je u predlogu to dvoje izgladnelih umetnika (pisac, pozorišni reditelj i pijanista Bal; i kabaretska pevačica, pesnikinja, povremena prostitutka i falsifikatorka putnih isprava, Emi), koji ni sami sebi nisu zvučali naročito ubedljivo, osetio dašak avanture. Verovatno ima nečeg i u činjenici da je tokom 1915. na istom mestu radio i prvi ciriški književni bar, “Pantagruel”. Pored toga, g. Efrem je plovio Južnim morima i odatle doneo mnogo “crnačkih” stvari – koje su, kao što znamo, budućim dadaistima bile tako drage; jednom prilikom je čak korigovao neke Hilzenbekove “crnačke” stihove, da bi sve bilo “vernije”, što je on smatrao za važan kvalitet. Zašto samo “umba, umba” (što je u početku bio Hilzenbekov krajnji domet)? Pazi ovo: “Trabadja La Modjere – Magamore Magagere – Trabadja Bono.” (Odatle, do “blago bung – blago bung – bosso fataka”, samo je jedan korak.) U svakom slučaju, pristao je, bez mnogo ubeđivanja. Hugo Bal je 2. februara, u lokalnim novinama, najavio otvaranje “Umetničkog bara Volter” (Künstlerkneipe Voltaire) i pozvao mlade umetnike da donesu svoje radove i ideje. Sa nekima su već bili u kontaktu, a 5. II, na dan otvaranja, pojavilo ih se još nekoliko. Sve je moglo da počne.

Hugo-Emmy-1915-Munich

Hugo Bal, iz dnevnika, Bekstvo iz vremena (1927):

“5. II 1916. Mesto je bilo krcato; mnogi nisu imali gde da sednu. Negde oko šest sati uveče, dok smo užurbano uramljivali i postavljali futurističke plakate, naišla je jedna delegacija, sastavljena od četiri mala čoveka, istočnjačkog izgleda, s portfolijima i slikama pod miškama; neprekidno su se klanjali, veoma učtivo. Predstavili su se: Marsel Janko (Marcel Janco), slikar, Tristan Cara (Tzara), Žorž Janko (Georges Janco) i četvrti gospodin, čijeg imena ne mogu da se setim. Tu se zatekao i Arp (Hans Jean Arp), s kojim sam mogao da se razumem bez mnogo reči. Na zidu su uskoro visili Jankov raskošni “Arhanđel” i druge lepe stvari, a Cara je iste večeri čitao neke stihove, u tradicionalnom stilu, koje je vadio iz raznih džepova svog sakoa, na prilično šarmantan način.

CV-1915

6. II. (…) Bilo je mnogo Rusa. Osnovali su orkestar balalajki, od nekih dvadeset članova, i hteli bi da redovno nastupaju.

11. II. Došao je i Hilzenbek (Richard Huelsenbeck). Zalaže se za snažniji ritam (crnački ritam). On bi najradije zabubnjao književnost u zemlju.

26. II. Sve je obuzela neka nepoznata pomama. Mali kabare samo što ne popuca po šavovima i pretvara se u igralište za najluđe emocije.

11. III. Hilzenbekov recital u devet. Dok ulazi, u ruci drži bambusov štap i povremeno zamahuje njime. To razdražuje publiku. Misle da je arogantan i zaista tako izgleda. Nozdrve mu podrhtavaju, obrve mršte. Njegov ironični smešak je pomalo umoran, ali suzdržan. Čita, uz pratnju velikog bubnja, i viče, zviždi, smeje se. (…) Njegova poezija je pokušaj da se jasnom melodijom celine ovog neizrecivog doba obuhvate sve njegove provalije i naprsline, sva njegova izopačena i ludačka vedrina, sva njegova buka i isprazna graja. Gorgonina glava neobuzdanog užasa osmehuje se usred fantastičnog sunovrata.

12. III. Sredstvo za udaljavanje je sam život. Budimo potpuno novi i inventivni. Ispisujmo život iznova, svakog dana. Ono što slavimo je u isti mah lakrdija i pogrebna misa. (…) Naše debate su strastvena potraga, svakim danom sve očiglednija, za specifičnim ritmom i zakopanim licem ovog vremena. Za njegovim temeljima i suštinom; za mogućnošću da se oni dosegnu, ožive. Umetnost je samo prilika za to, metod.

Sve dok ceo grad ne padne u trans, kabare nije ispunio svoju svrhu.”

itd.

Tristan Cara, Ciriška hronika (1920):

“1916. — Kabare je trajao šest meseci, svake noći bacali smo tritonus grotesknog boga lepote svakom gledaocu pravo u lice, i taj vetar nije bio blag — savest mnogih beše uzdrmana — opšti metež i solarna lavina — vitalnost i mirni kutak nadomak mudrosti ili ludila — ko može reći gde je granica? — mlade kćeri polako odlaze i gorčina se gnezdi u stomaku porodičnog čoveka. Reč je rođena niko ne zna kako DADA DADA zakleli smo se na prijateljstvo na novu transmutaciju koja ne znači ništa i koja je bila najmoćniji protest, najintenzivnija oružana afirmacija spasenja sloboda psovka misa borba brzina molitva smirenost privatna gerila negacija i čokolada očajnika.”

*
Tek toliko da malo zastanemo i podsetimo se.

Sada se o tome već priča na sve strane. Pre nekoliko nedelja, Google je obeležio i 127 godina od rođenja Sofi Tojber-Arp (koju su švajcarske monetarne vlasti prethodno stavile na novčanicu od 50 franaka). Ne bi me čudilo da i sada osvane neki baner posvećen dadi. (Pišem ovo 4. II, kasno noću, strepim šta će doneti jutro…) U Cirihu je sve u tom znaku. Setili se na vreme i sada od toga prave turističku atrakciju, za celu godinu, možda i duže. Današnji Cabaret Voltaire, Komitet dada-100, Kunsthaus (ciriški muzej moderne umetnosti, koji ovih dana organizuje i dada-maskenbal…), gradske vlasti, Credit Suisse, svi sada rade na tome. Ali, to se moglo očekivati. (Samo ne mogu ili ne želim da zamislim kako bih se osećao da sada banem tamo; godine 2013, uz sav nemar lokalnih ljudi, koji su se sada bacili na posao, i sve sitne i komične malere, ipak je bilo bolje.) Spoljašnje, formalne manifestacije dade, toliko su živopisne, razuđene i bogate, da prosto mame na drndanje (“rekuperaciju”), od ovih zvaničnih komemoracija, do raznih izdanja “neodade” i uvek “novih” tumačenja, koja ponavljaju jedno te isto. (Dada kao, uprkos svemu, “umetnička stvar”; dada je to svakako bila, čak i kada je sve dovodila u pitanje, ali to je kod nje bila polazna tačka, a ne samo sebi cilj; cilj je bio novi kvalitet ljudskog iskustva, novi život, a ne oplemenjivanje sektora “umetnosti” novim mogućnostima, da bi stara podela rada mogla da se nastavi; time ćemo se još baviti). Doduše, kad ta mala gungula prođe, ostaće makar jedna dobra stvar: Kunsthaus je najavio “rekonstrukciju Dada globusa” (Dadaglobe), Carine neostvarene antologije dade, koja se bazira na njegovoj ličnoj kolekciji dokumenata i radova. To će više biti slikovnica, za ljubitelje retkosti, ali dobro je da i to bude dostupno.

CV-2013

Ne znam šta sledi ovde kod nas, sigurno će biti nekih osvrta i retrospektiva, verovatno skromnijih od onog cirkusa u Cirihu, ali to sada nije toliko važno. Nastavljamo dalje, po nepostojećem planu i programu, ali sa dada-povetarcem u jedrima. Uskoro slede još neki tekstovi, a ima naznaka da će se nešto od toga pojaviti i u knjiškom obliku. Šta, kada, kako, nemam pojma, ali nije isključeno. Radimo na tome.

Pogledajte malo šta smo do sada uradili, pogledajte buklete, vidite da li tu ima nečeg za vas i da li možda želite da nekako doprinesete. Poziv za prevođenje s francuskog i nemačkog dalje stoji – kao i ostalo što sam napisao u onoj napomeni koja stoji na sajtu (februar 2015).

“Dada je stanje duha, nezavisno od svih škola i teorija, koje se obraća samoj individualnosti, a da je pri tom ne oštećuje. Dada se ne može svesti na principe. Pitanje ‘Šta je dada?’ je nedadaističko i štrebersko. Dada se ne može shvatiti, dada se mora iskusiti. Dada je neposredna i očigledna. Ako si živ, onda si dadaista.” (itd., Rihard Hilzenbek, En avant dada, 1920)

Ima tu još mnogo toga, stvarno su bili dobri, šteta bi bilo da se to ne predstavi malo opširnije.

Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao

a.

š a l j i   š t o   d a l j e

anarhija/ blok 45

Apofenija revisited

apofenija

Oslanjajući se na rad letonskog naučnika Konstantina Raudiva, Marko Mažibrada, psihijatar razočaran u svoju profesiju, sprovodi eksperiment sa ciljem da empirijski odredi da li postoji život posle smrti, pomoću fenomena apofanija, što ga dovodi do Simona Besedića, skeptičnog alkoholičara i urednika Mesečnog Armagedona, časopisa koji se bavi paranormalnim fenomenima. Zajedno sa Nikolom Mrzopoljićem, bageristom i ocem porodice, kojem Besedić duguje svoj život, i Etom, farmaceutiskinjom i netipičnom prostitukom kojoj Besedić nudi trajnu vezu, on ulazi u sled čudnih događaja…

FEST 2016

Eksperimentalni studio

eks_studio

Eksperimentalni studio nova je emisija Radio Studenta koja će prezentirati ostvarenja domaćih i inozemnih kompozitora avangardne, elektronske i elektroakustičke glazbe i srodnih pravaca. Emisija pruža uvid u razvoj elektronske glazbe od prvih zvučnih eksperimenata Pierrea Schaeffera 40-ih godina 20. stoljeća do suvremenih eksperimentalnih glazbenih formi današnjice. Predstavit će se rad poznatih svjetskih studija za elektronsku glazbu poput onih u Kölnu, Utrecthu, Varšavi, Bratislavi, Berlinu, Tokiju, Milanu, Darmstadtu itd., u kojima su se za kompoziciju, izvođenje, montažu i snimanje skladbi izvodili prvi eksperimenti korištenjem elektronskih generatora, radijske mjerne tehnike i magnetofonskih vrpca a kasnije, sredinom 60-ih, i sintesajzera i digitalnih računala.

Poseban naglasak bit će stavljen na ostvarenja kompozitora s ovdašnjih prostora, koji su zahvaljujući radu u inozemstvu od 50-ih godina naovamo donosili svježe iskustvo nove glazbe i predstavljali ga na manifestacijama poput Muzičkog biennala Zagreb ili Muzičke tribine u Opatiji, ili su se bavili elektronskim glazbenim medijem u Elektronskom studiju radio Beograda, prvom takve vrste u ovom dijelu svijeta, osnovanom 1972. godine, unutar kojeg su nastale iznimno interesantne kompozicije u svjetskim okvirima.

Osim isključivo elektronske i elektroakustičke glazbe slušateljima će tematski, kroz diskografske serije i antologije biti predstavljene i avangardne kompozicije iz domene suvremene ozbiljne glazbe, čiji su se skladatelji od sredine prošlog stoljeća naovamo koristili tehnikama i postupcima poput atonalnosti, serijalizma, aleatorike, stokastike, improvizacije itd. Povremeno će biti predstavljene i snimke manje poznatih autora koje žanrovski odskaču od zamišljenog koncepta, ali koje zbog svoje eklektičnosti zaslužuju biti uvrštene u program, čime će emisija dodatno dobiti na zanimljivosti.

Kroz emisiju će slušatelji imati priliku čuti i rijetke, nekomercijalne snimke iz bogate privatne fonoteke urednika, među kojima većina zbog otežane dostupnosti nikada ranije nije bila predstavljena u hrvatskom radijskom eteru. Emisija će pružiti i popratne tekstove o kompozicijama i drugim radovima predstavljenih kompozitora kroz članke iz različitih studija, zbornika, kataloga i ostale stručne literature, a uz temeljno predstavljanje rijetkih arhivskih i kolekcionarskih izdanja redovito će donositi i pregled tekuće diskografske produkcije relevantnih izdavača.

Ako ste ljubitelj programa zagrebačkog muzičkog biennala, Izloga suvremenog zvuka, Dana nove glazbe, ili noćarite kako biste uhvatili srodne emisije na trećim programima nacionalnih radija, Eksperimentalni studio Radio Studenta je emisija koja će vam se zbog svoje raznolikosti i svježine sigurno svidjeti.

Urednik i voditelj: Petar Pečur

https://www.facebook.com/eksperimentalnistudio
http://www.radiostudent.hr/eksperimentalni-studio/

#9 – 13.12.2015. by Eksperimentalni Studio on Mixcloud

[blok45-lista] Prvi ovogodišnji FIJUK (petak, 29. I 2016)

(Bilten anarhije/ blok 45 uređuje i piše Aleksa Golijanin)

U ovom žurnalu:

1. FIJUK 2016.
2. Odjavna špica

FIJUK SAJAM MALIH IZDAVAČA

29. I 2016, petak, od 17h do zore

IMAGO CUK – Centar Urbane Kulture
Dom sindikata, ulaz iz Dečanske 14

(iz programa)

Mali izdavači vas pozivaju u CUK Imago na prijatno druženje 29. januara, od 17h, u Dečanskoj 14.

Najveći broj izlagača do sada, strip radionica s Wostokom, izložba Miroslava Lazendića, u Fijuk bioskopu “Undergrad”, sitoštampa uživo na tekstilu “Greed Graphic”, “Aparatčik poluproizvodi” krpi vašu garderobu na “Bagat” Danici, Nastupaju Bitef Smrti i Ex Miša, Mr Caki Zadužen za dobru atmosferu do kasno u noć.

Ulaz 150 dinara, a uz plaćen ulaz dobijate poklon po izboru sa Fijukovog štanda posebno postavljenog za tu priliku.

(Pogledajte kompletan program i spisak izlagača na stranici FIJUK prodavnice.)

FIJUK-Sajam-2016-01-CUK-Imago

*

anarhija/ blok 45 će ovog puta nastupiti u nešto skormnijem izdanju, iako to na prvi pogled neće biti tako upadljivo. Nije bilo vremena za doštampavanje bukleta uz pomoć Bubašva presa, osim pomalo. Ali, to je, kao i ranije, bilo spasonosno, tako da će štand opet biti pun ko oko.

Na pomolu su i razne nove stvari. Zbog FIJUKA sam opet zaronio u sve te tekstove i bolje video šta fali ili šta bi još trebalo raditi; uopšte, bolje sam osetio i sadržaj i formu bukleta, na kojoj sada počiva distribucija anarhije/ blok 45. Osetili su i drugi, ima novih predloga, videćemo kuda sve to vodi. Ali, ono glavno se već desilo: pomak s mrtve tačke. Isti nemogući uslovi, oni “objektivni”, ali uz ljudski faktor – FIJUK ljude, “Bubašvaba pres”, “Bubarusa papirna galanterija & kancelarijski materijal d.o.o.” i druge – koji pomera planine svakodnevne apatije i inercije.

Fijuk-sajam-2016-01-2

U principu, imajte u vidu da se FIJUK, sve dok ovaj prostor stoji na raspolaganju, održava svakog poslednjeg petka u mesecu. Tako će verovatno biti i u februaru, kada bi, iz više razloga, i štand anarhije/ blok 45 trebalo da ponovo osvane u zasićenom, gala izdanju. Tu će biti potrebna malo šira mobilizacija, o čemu ću vas obavestiti na vreme.

Teško je reći kako će biti ovog puta, sada je kritična faza, duboka zima, svi smo još ošamućeni i dekintirani, itd. Ali, dođite, pogledajte prostor i ljude, proverite da li sebe i ono što radite vidite tamo.

Fijuk-sajam-2016-01-1

Pratite situaciju na stranici FIJUK prodacnice.

Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao

http://anarhija-blok45.net1zen.com/

a.

š a l j i   š t o   d a l j e

normalan život

zašto se ne brijemo
zajedno
zašto ne peremo suđe
zajedno
zašto samo spavamo
jedno kraj
drugog
zašto
se ne šminkamo
skačemo po
krevetu
plešemo
mutimo šne
zajedno
zašto ne izlazimo iz kuće
zajedno
kao što pas
uvek ide
sa nekim
svaki put
uvek
zauvek
dok svi ti
odvojeni životi
prolaze
paralelno
normalno

zima

pitam se da li je i grofa
zauraua
u ledom okovanom
zamku u
hohgobernicu
opsedao
potpuni
nedostatak volje
još bolje
da li ga je
škripa snega
pod čizmama
dok je hodao po zidinama
sâm
podsetila na išta drugo
osim na
urlik starih
kostiju